Vežbanje bilo koje vrste povećava snagu mozga u bilo kom životnom dobu

Veliko istraživanje sa Univerziteta Južne Australije pokazuje da bilo koji oblik vežbanja – kako jutarnji džoging, tako i malo tajđija – može značajno da popravi funkcionisanje mozga i pamćenje kod dece, odraslih i starijih osoba.

U dosad najvećoj, najobuhvatnijoj analizi, istraživači su otkrili da redovno vežbanje popravlja generalnu kogniciju, pamćenje i egzekutivnu funkciju kod zdravih osoba i kod onih sa zdravstvenim problemima, podržavajući vežbanje kao bitnu, sveobuhvatnu aktivnost za optimizaciju kognitivnog zdravlja.

Preporučujemo

Sintezom nalaza 133 sistematske analize, koje uključuju 2.724 randomizovana kontrolisana ispitivanja i 258.279 učesnika, ova sistematska sveobuhvatna i meta-meta-analiza otkrila je da:

– vežbanje niskog do srednjeg intenziteta donosi najveće koristi za funkcionisanje mozga i pamćenje;

– deca i adolescenti pokazuju najveći napredak u pamćenju, dok osobe sa hiperaktivnim nedostatkom pažnje (ADHD) imaju najveću korist u egzekutivnoj funkciji;

– joga, tajđi i aktivne video-igrice daju najznačajnije kognitivne koristi.

Vođa istraživanja, dr Ben Sing kaže da ovi nalazi pružaju sveobuhvatno razumevanje kako različiti tipovi, intenziteti i trajanja vežbanja utiču na kognitivnu funkciju.

Vežbanje ima bitan uticaj na fizičko zdravlje, ali takođe doprinosi funkcionisanju mozga. Ova studija potvrđuje da čak i vežbanje niskog intenziteta – poput joge ili hodanja – može da poboljša kogniciju, što je dostupno ljudima svih godina i sposobnosti.

Posebno je značajno što te koristi nastupaju brzo – vidljive su u roku od jednog do tri meseca, što pokazuje da čak i male količine aktivnosti mogu da naprave veliku razliku. To je takođe signal da bi isprobavanje novih aktivnosti moglo imati ključnu ulogu u održavanju uključenosti i aktivnosti mozga, kaže dr Sing.

Za decu i tinejdžere, vežbanje je naročito korisno za razvoj pamćenja, a osobama sa ADHD pomaže u popravljanju fokusiranosti, smanjenju impulsivnosti i unapređenju egzekutivne funkcije.

„Takođe smo otkrili da vežbanja koja kombinuju duh i telo, kao što su tajđi i joga, imaju najznačajniji uticaj na pamćenje, dok su aktivne video-igrice kao što je Pokemon Go veoma efikasne za generalnu kogniciju. To je ohrabrujući nalaz, pošto sugeriše da angažujuće aktivnosti niskog intenziteta mogu doneti istinske kognitivne koristi“, rekao je dr Sing.

Vežbanje bi trebalo da bude podsticano kao strategija za kognitivno zdravlje kod svih starosnih doba i nivoa fizičke kondicije. Kognitivno propadanje i neurodegenerativne bolesti su sve veći globalni zdravstveni problemi koji naglašavaju potrebu da se hitno identifikuju efikasne strategije za očuvanje i unapređenje kognitivne funkcije tokom čitavog života.

Ova studija predstavlja ubedljive dokaze da vežbanje treba integrisati u zdravstvenu zaštitu i obrazovne sredine radi unapređenja kognitivne dobrobiti.

Saznanje da čak i male količine vežbanja mogu da poprave pamćenje i funkcionisanje mozga – naročito u slučaju onih sa većim rizikom – predstavlja sjajnu priliku da se vežbanje uključi u kliničke i zdravstvene smernice.

(Telegraf Nauka/University of South Australia)