Kašljati ili kijati – kako mozak zna šta da izvede?
„Neuroni kijanja“ aktivirani okidačima poput polena ili virusne infekcije šalju signal za kijanje.
Da li polen izaziva kijanje ili kašljanje? Naučnici su otkrili nervne ćelije koje uzrokuju jednu ili drugu reakciju: neuroni kijanja u nazalnim kanalima šalju signale mozgu, a posebni neuroni šalju signale za kašljanje, piše Nature.
Nalazi studije na miševima mogli bi dovesti do novih i boljih tretmana za stanja kao što su alergije i hronični kašalj, koja mogu biti „izuzetno frustrirajuća“, a sporedni efekti postojećih tretmana mogu biti „izuzetno problematični“.
Preporučujemo
Genska terapija 100 puta poboljšala vid pacijenata sa retkom naslednom bolešću
Milijarde ljudi širom sveta kozumiraju neadekvatne nivoe mikronutrijenata bitnih za ljudsko zdravlje
Ranije su neuroni u disajnom sistemu miševa opisani na bazi proteinskih kompleksa, zvanih „jonski kanali“, na ćelijskim površinama. Da bi otkrili koji nosni neuroni izazivaju kijanje, istraživači su izložili miševe raznim jedinjenjima, od kojih svako aktivira određene tipove jonskog kanala.
Supstanca BAM 8-22 je izazvala kijanje. To jedinjenje aktivira jonski kanal MrgprC11 i naučnici su pomislili da neuroni koji nose MrgprC12 izazivaju kijanje. Zaista, kad su uklonili MrgprC11 i inficirali ih gripom, miševi su se razboleli, ali nisu kijali.
Čak i bez neurona kijanja, bolesni miševi su imali reakcije slične kašlju. Istraživači su pratili kašljanje do neurona u dušniku koji izražavaju signalizirajuću hemikaliju somatostatin.
Virusi evoluiraju vrlo brzo i to bi moglo objasniti zašto postoje dva posebna sistema za njihovu detekciju i eliminisanje iz disajnih puteva.
Naučnici sad žele da saznaju šta se dešava kad neuroni kijanja i kašnjanja pošalju signale mozgu. Neuronaučnica Ćin Liu sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu misli da signali verovatno putuju u centar za respiratornu kontrolu, gde menjaju obrasce disanja radi izazivanja kašlja ili kijanja.
Sledeći veliki izazov je otkrivanje da li slični skupovi neurona postoje kod ljudi. Preliminarni nalazi sugerišu da postoje.
Neki istraživači misle da postoji još neurona za kijanje i kašljanje. Većina reakcija na senzorne informacije izazvana je brojnih kategorijama neurona, i kijanje i kašljanje su verovatno takvi.
Kašljanje može biti toliko uporno da se ljudi onesveste. Lekari ipak nemaju dobre opcije za tretiranje kašlja. Opijati poput kodeina su najefikasniji raspoloživi lekovi, ali mogu izazvati krajnu pospanost i zavisnost. Ovaj nedostatak efikasnih medikamenata može navesti lekare da odustanu od ublažavanja kašlja.
(Telegraf Nauka/Nature)