Otkriven molekularni prekidač u mozgu: Može da obrne gubitak pamćenja i poboljša kognitivne funkcije

Starenje mozga je neizbežno i s godinama dolazi do postepenog opadanja mentalnih sposobnosti, što značajno utiče na kvalitet života. Mozak, sa svojih 86 milijardi neurona, kontroliše naše iskustvo i percepciju sveta, a disfunkcija u njemu može dovesti do gubitka pamćenja, smanjenja sposobnosti učenja i opšte kognitivne slabosti. Naučnici već decenijama pokušavaju da razotkriju molekularne mehanizme starenja mozga i pronađu načine da se taj proces uspori ili čak delimično obrne.

Novo istraživanje tima sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku (UCSF) donelo je značajno otkriće: protein ferritin light chain 1 (FTL1) igra ključnu ulogu u starenju mozga. FTL1 je uključen u skladištenje gvožđa unutar nervnih ćelija, a njegovo prekomerno nakupljanje dovodi do smanjenja funkcionalnosti neurona, navodi Popular mechanics.

Preporučujemo

U eksperimentima na miševima, naučnici su smanjenjem nivoa FTL1 u hipokampusu – delu mozga ključnom za pamćenje i učenje – uspeli da obnove mladalačke karakteristike mozga. Miševi su pokazali bolje rezultate u testovima pamćenja, dok su njihove nervne veze postale složenije i aktivnije.

Autori studije objavljene u Nature Aging naglašavaju da kognitivni pad u starom mozgu, čak i u odsustvu neurodegenerativnih bolesti, nije primarno posledica smrti ćelija, već smanjenja sinaptičke funkcije – sposobnosti neurona da komuniciraju međusobno.

Kada su naučnici povećali proizvodnju FTL1 kod mladih miševa, njihove mentalne sposobnosti su se brzo pogoršale, podsećajući na starije životinje. Analize u laboratorijskim uslovima pokazale su da neuroni sa viškom FTL1 razvijaju pojednostavljene neurite, odnosno nervne žice, umesto razgranatih struktura koje omogućavaju složenije moždane funkcije.

Ovo otkriće nadovezuje se na prethodna istraživanja koja su pokazala da povećani nivoi ferritina u cerebrospinalnoj tečnosti negativno utiču na kognitivne sposobnosti i mogu predvideti prelazak sa blagih kognitivnih smetnji na Alchajmerovu bolest. Naučnici se nadaju da će ciljanje FTL1 u budućim terapijama omogućiti ne samo obnavljanje mentalnih sposobnosti kod starijih osoba, već i poboljšanje života pacijenata sa neurodegenerativnim bolestima.

Ranija istraživanja Univerziteta Stanford i Univerziteta Rochester fokusirala su se na ulogu mieloidnih ćelija i glimfatičkog sistema u čišćenju mozga. Pokazalo se da stimulacija ovih procesa može poboljšati protok tečnosti koja uklanja metabolički otpad i toksine iz mozga, što dodatno podržava potencijal terapija usmerenih na FTL1.

Iako mentalni pad nema samo jedan uzrok, ovo istraživanje otvara novu perspektivu: umesto da se samo odlažu simptomi, moguće je delovati na molekularnom nivou i obrnuti određene aspekte starenja mozga. Kako nauka napreduje, nade u buduće terapije koje bi mogle učiniti kognitivno propadanje stvarno prošlošću postaju sve realnije, pružajući novu dimenziju u razumevanju i očuvanju mentalnog zdravlja u starijem dobu.

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)