Ekstremna vrelina ubijaće sve više ljudi u Evropi! Naučnici o najnovijem klimatskom izveštaju

Stari kontinent nije prilagođen visokim temperaturama, pa se rizik od njih ne sme potceniti, smatraju stručnjaci

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, a temperature rastu skoro dvostruko više od globalnog proseka, pokazala su najnovija istraživanja. To je ekstremno opasno jer su toplotni talasi „tihe ubice“, ekstremne temperature su velika opasnost za sve, a ako se zagrevanje Starog kontinenta nastavi ovim tempom biće sve više žrtava velikih vrućina, upozorili su naučnici.

Najnoviji izveštaji Svetske meteorološke organizacije pri Ujedinjenim nacijama (UN) i Servisa za klimatske promene (C3S) Evropske unije (EU), o kojima je Telegraf Nauka pisao, pokazuju da je, ako se gleda prosek za poslednjih pet godina, Evropa za 2,3 stepena toplija nego u predindustrijskom periodu, dok je prosek za ostatak sveta 1,4 stepena.

Preporučujemo

- Ovaj detaljan izveštaj otkriva koliko su veliki izazov za Evropu klimatske promene. Važno je znati da iako će severni delovi kontinenta imati manje ekstremno vrelih dana u poređenju sa južnim, severni delovi Evrope nisu pripremljeni za tu vrelinu. Naše zgrade, gradovi i stil života prilagođeni su srednjim i hladnim temperaturama – rekla je Radika Kosla, vanredna profesorka na Univerzitetu u Oksfordu, za Science Media Centre.

Profesorka hidrologije sa Univerziteta u Redingu Hana Klok kaže da su ovi izveštaji „zabrinjavajuće i depresivno štivo“.

- Evropa je samo mali deo planete, ali mi smo posebno osetljivi na klimatske promene. Razlog za to je velika raznolikost klime od polarnog arktičkog kruga na severu do tople i suve mediteranske klime na jugu. Nauka je jasna i tehnologija je tu i čeka, ali moramo brže da delujemo. Moramo brže da naviknemo naša društva na nove ekstreme, ali je dugoročno bolje da se koncetrišemo na sprečavanje još većih šokova u budućnosti – navela je ona.

Dr Alan Dangur, direktor odeljenja za klimu i zdravlje u fondaciji „Velkam“, naglašava da 1je „efekat klimatskih promena na zagrevanje razarajući“.

- Izlaganje ekstremnoj vrelini je opasno za svakog, ali posebno za osetljive grupe poput starijih ljudi, trudnice i decu. Moramo da obezbedimo da osetljive grupe budu svesne opasnosti i zaštite se – naveo je on za Science Media Centre.

Izveštaj ne daje procene smrti zbog toplotnih talasa, naglašava dr Frederike Oto, profesor klimatskih nauka na institutu Grantam pri Imperijalnom koledžu Londona.

- Izveštaj jasno pokazuje da klimatske promene čine život opasnijim, skupljim i nepredvidivim za milione ljudi u Evropi. Toplotni talasi su tihe ubice. Za razliku od požara i poplava, efekti toplotnih talasa nisu uvek vidljivi, a smrti povezane sa njima ne beleže se dovoljno. Veruje se da je u 2022. čak 70.000 smrti u Evropi bilo posledica visokih temperatura. Imajući u vidu da je 2023. bila toplija, verovatno je broj smrti zbog vrelina prevazišao 70.000. Ako nastavimo da sagorevamo benzin, gas i ugalj toplotni talasi biće sve topliji, a ljudi iz ugroženih kategorija nastaviće da umiru – rekao je on za Science Media Centre.

I dr Lorens Vejnrajt sa Univerziteta u Oksfordu upozorava da su ekstremni toplotni talasi razlog za ozbiljnu zabrinutost.

- Vrelina je glavni razlog smrti u Evropi povezanih sa vremenom i klimom. Dok većina javnosti razume rizike sa ekstremnim pojavama poput poplava i oluja, istraživanja pokazuju da ljudi potcenjuju rizik od ekstremnih vrelina, ali i precenjuju sposobnost da se nose sa njima. Visoke temperature i sunce su obično povezani sa uživanjem, a ne sa brigom, pa mnogi vrelinu vide kao dobru stvar. Zdravstveni zvaničnici moraju da upozoravaju da se ekstremna vrelina ozbiljno shvata – rekao je on.

(Telegraf Nauka / Science Media Centre)