Kolaps Golfske struje zalediće Evropu i Ameriku: Da li film „Dan posle sutra“ postaje stvarnost?

Iz filma „Dan posle sutra“ Foto: kpa Publicity / United Archives / Profimedia

Američki film „Dan posle sutra“ (2004) prikazuje apokalipsu izazvanu kolapsom Atlantske meridijanske obrtne struje (AMOC), čiji je deo i Golfska struja. U vreme prikazivanja, pre 20 godina, mnogima je to delovalo kao čista naučna fantastika i nešto što bi moglo da se desi u nekoj dalekoj budućnosti. Možda. I to otprilike kad leteći automobili zamene ove s točkovima, kad kolonizujemo Mars ili uspemo da teleportujemo predmete.

Međutim, nove studije potvrdile su da je kolaps struje koja je ključna za klimu kakvu poznajemo, a koji može biti katastrofalan, realan, kao i da bi mogao da se dogodi veoma brzo.

Preporučujemo

Katastrofalne posledice

- Superoluje, nagle klimatske promene i zaleđeni Njujork. Tako je holivudski blokbaster „Dan posle sutra“ opisao naglo zaustavljanje AMOC-a i katastrofalne posledice. Iako je holivudska vizija bila preterana, film iz 2004. postavio je dobro pitanje: Ako globalno zagrevanje zaustavi AMOC, koji je ključan za prenos toplote iz tropskih predela do severa, koliko bi nagle klimatske promene usledile? - pišu Rene van Vesten, Henk Dajkstra i Mihel Klifuis, stručnjaci sa Univerziteta u Utrehtu, za The Conversation.

U istraživanju objavljenom letos u magazinu Nature, o kome je Telegraf Nauka tada pisao, navedeno je da bi AMOC mogao da se raspadne sredinom veka, a možda već i 2025. U novoj studiji, međutim, naučnici navode da je kolaps struje moguć u roku od jednog veka od prekretnice, ka kojoj vrtoglavo jurimo.

- Ako se to dogodi, prosečna temperatura pašće za nekoliko stepeni u Severnoj Americi, delovima Azije i Evropi, a ljudi širom sveta bi primetili posledice. Previše slatke vode iz glečera koji se tope i s ledenog pokrivača Grenlanda mogu da smanje slanost vode i spreče njeno padanje na dno okeeana. To dovodi do slabijeg prenosa toplote koji dalje slabi cirkulaciju. Kada dođemo do prekretnice, do kolapsa će doći veoma brzo. Otkrili smo da je od trenutka prekretnice do kolapsa potrebno manje od 100 godina – naveli su Van Vesten, Dajkstra i Klifuis

Kako navode, kolaps struje oborio bi temperaturu u Norveškoj za više od 20 stepeni, dok bi u drugim delovima severne hemisfere bio nekoliko stepeni.

Ipak, dodaju, nisu sigurni kada bi moglo da dođe do te prekretnice.

Britanija i Skandinavija bile bi kao Aljaska

U intervjuu za Telegraf Nauku prof. dr Peter Ditlevsen sa Instituta Nilsa Bora na Univerzitetu u Kopenhagenu, autor studije iz magazina Nature, letos je rekao da „neizbežni kolaps sistema okeanskih struja mogao bi značajno da ohladi ogromne delove Evrope, osuši delove Severne Amerike, a tropske predele učini nenastanjivim“.

- Postoji mnogo neizvesnosti. Prvo, kada dođe do zaustavljanja prenosa toplote koji obavlja AMOC, zapadna Evropa će se ohladiti. Velika Britanija i Skandinavija bi tada bile slične severnoj Kanadi i Aljasci na pacifičkoj obali, gde nema cirkulatorne struje. Neki klimatski modeli pokazuju da bi u slučaju gašenja AMOC-a bavljenje poljoprivredom u Engleskoj bilo veoma teško. Osim toga, predviđaju se promene u padavinama, a prema jednom modelu američka prerija i Meksiko postali bi mnogo suvlji. Međutim, ova predviđanja su nesigurna. Moramo da zapamtimo i da ako se toplota ne prenosi do severnog Atlantika, ona ostaje u tropskim krajevima i dovodi do ekstremnog globalnog zagrevanja tropskih regiona. Postoji rizik da bi uslovi za život u tim krajevima bili uništeni. To bi moglo da dovede do velikih migracija iz tropskih regiona – rekao je on u intervjuu.

(Telegraf Nauka/The Conversation)