Stigla je i duboko u naše kosti: Mikroplastika je još prisutnija i još opasnija nego što se mislilo

Godišnja proizvodnja i upotreba preko 400 miliona tona plastike zagadila je plaže, reke, pa čak i najdublje delove okeana, dosežući dubine do 11.000 metara. Pored vidljivih uticaja na životnu sredinu, plastika doprinosi klimatskim promenama. Procenjuje se da proizvodnja plastike generiše 1,8 milijardi tona gasova s efektom staklene bašte godišnje. Naučni dokazi takođe sugerišu da upotreba plastičnih materijala u svakodnevnom životu utiče na ljudsko zdravlje, piše ScienceDaily.

Veliki broj plastičnih čestica se odvaja od zavesa, nameštaja, odeće i drugih plastičnih predmeta. Ove čestice ostaju suspendovane u vazduhu, rastvaraju se u vodi za piće, lepe se za hranu i mogu se udahnuti, progutati ili doći u kontakt sa kožom ljudi. Posledica toga je da su naučnici pronašli mikroplastiku u krvi, mozgu, placenti, majčinom mleku i ljudskim kostima.

Preporučujemo

Studija povezana sa istraživačkim projektom, koji je podržala Istraživačka fondacija Sao Paola (FAPESP), a objavljena je u časopisu Osteoporosis International, pregledala je 62 naučna članka i otkrila da mikroplastika takođe na razne načine šteti zdravlju kostiju. Jedan značajan primer je njihova sposobnost da naruše funkciju matičnih ćelija koštane srži promovišući formiranje osteoklasta, koji su višejezgarne ćelije koje razgrađuju tkivo kroz proces poznat kao resorpcija kosti.

- Potencijalni uticaj mikroplastike na kosti je predmet naučnih studija i nije zanemarljiv. Na primer, in vitro studije sa ćelijama koštanog tkiva pokazale su da mikroplastika narušava vitalnost ćelija, ubrzava starenje ćelija i menja ćelijsku diferencijaciju, pored promovisanja upale – rekao je Rodrigo Bueno de Oliveira, koordinator Laboratorije za mineralne i koštane studije u nefrologiji (LEMON) na Fakultetu medicinskih nauka Državnog univerziteta Kampinas (FCM-UNICAMP).

Oliveira izveštava da su studije na životinjama pokazale da ubrzano starenje osteoklasta može kompromitovati mikrostrukturu kosti, uzrokujući displaziju. To može dovesti do slabljenja kostiju, deformiteta i potencijalno patoloških preloma.

- U ovoj studiji, neželjeni efekti koji su primećeni kulminirali su, zabrinjavajuće, prekidom rasta skeleta životinja – rekao je istraživač.

Oliveira dalje objašnjava da, iako efekti ovih čestica na mehaniku kostiju još nisu potpuno shvaćeni, podaci sugerišu da prisustvo materijala u krvotoku, na primer, može kompromitovati zdravlje kostiju.

- Najupadljivije je to što značajan broj istraživanja sugeriše da mikroplastika može prodreti duboko u koštano tkivo, kao što je koštana srž, i potencijalno izazvati poremećaje u njenom metabolizmu – rekao je on.

Oliveirin tim pokreće istraživački projekat kako bi u praksi proverio ono što se u teoriji čini savršeno mogućim: vezu između izloženosti mikroplastici i pogoršanja metaboličkih bolesti kostiju. Koristeći životinjske modele, naučnici će proučavati uticaj mikroplastike na snagu butnih kostiju glodara.

Prema Međunarodnoj fondaciji za osteoporozu (IOF), prevalencija preloma povezanih sa osteoporozom raste širom sveta zbog starenja populacije. Procenjuje se da će do 2050. godine doći do porasta preloma povezanih sa osteoporozom za 32%.

- Poboljšanje kvaliteta života i smanjenje rizika od komplikacija kostiju, kao što su prelomi, prioritet je u zdravstvenoj zaštiti. Već znamo da prakse kao što su fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i farmakološki tretmani značajno doprinose tome. Međutim, iako su osteometaboličke bolesti relativno dobro shvaćene, postoji jaz u našem znanju u vezi sa uticajem mikroplastike na razvoj ovih bolesti. Stoga je jedan od naših ciljeva da generišemo dokaze koji sugerišu da bi mikroplastika mogla biti potencijalni kontrolabilni ekološki uzrok za objašnjenje, na primer, povećanja projektovanog broja preloma kostiju - kaže Oliveira.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)