1% ljudi nema seks: Novo istraživanje pokazalo da li su razlozi genetski, ali i kakav je uticaj snage

„Seks je važan. Romantična, tipično seksualna, partnerstva su često među najvažnijim odnosima u životu pojedinaca, pružajući niz ličnih, zdravstvenih, društvenih i ekonomskih koristi. Ali šta je sa ljudima koji nemaju seks?“

Ovo pitanje je, u tekstu za The Conversation postavio Brendan Zič, vanredni profesor na Fakultetu za psihologiju Univerziteta u Kvinslendu.

„U novoj studiji, moje kolege i ja smo proučavali razlike između zrelih odraslih osoba koje nikada nisu imale seks i onih koje jesu. Otkrili smo da je život bez seksa povezana sa nizom genetskih, ekoloških, fizičkih i mentalnih faktora – ali mnogo toga još uvek ostaje nejasno. Neki ljudi – često opisani kao aseksualni – jednostavno ne žele seks. Međutim, oni koji to žele, ali ne mogu da pronađu odgovarajuće i voljne partnere, mogu biti ranjivi na loše mentalno zdravlje i usamljenost, društvenu sramotu i ekonomske nedostatke (na primer, zbog toga što ne žive sa partnerom). Ljudi uključeni u onlajn incel (nevoljni celibat) kulturu mogu čak biti izloženi riziku od radikalizacije. Zato je važno razumeti više o ljudima koji nemaju seks“, napisao je Zič i dodao:

„Poznavanje karakteristika povezanih sa ljudima koji nemaju seks pomoglo bi da se razumeju uzroci i posledice. Možda će čak poboljšati strategije za uklanjanje prepreka za ljude koji traže ispunjavajuća partnerstva.“

Kako je naveo, da bi saznali više, on i njegove kolege proučavale smo oko 400.000 stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva starosti između 39 i 73 godine, i dodatnih 13.500 stanovnika Australije starosti između 18 i 89 godina.

Okruženje i zdravstvene osobine

„Oko 1% i muškaraca i žena nije imalo seks. Naš tim – predvođen Laurom Veseldijk, Abdelom Abdelauijem i Karin Verveij sa Univerzitetskog medicinskog centra u Amsterdamu i ja – ispitivao je veze između bezseksualnosti i gena, društvenog okruženja, i različitih fizičkih, kognitivnih, ličnih i mentalnih zdravstvenih osobina. Otkrili smo da su muškarci obično živeli u regionima Ujedinjenog Kraljevstva sa relativno manje žena. I kod muškaraca i kod žena, ova pojava je bila češća u regionima sa većom nejednakosti prihoda. Ovi novi nalazi se slažu sa onima iz ranije studije incel objava na društvenim mrežama. Ona je otkrila da su se te osobe verovatnije nalazile u regionima Sjedinjenih Država sa relativno manje žena i većom nejednakosti prihoda“, napisao je Zič i dodao:

„Takođe smo tražili karakteristike koje su bile češće među ljudima koji nikada nisu imali seks. Bezseksualne osobe su se obično osećale nervoznije i usamljenije i manje srećno, i imale su manje poseta prijatelja i članova porodice. Takođe je bilo manje verovatno da će imati nekoga kome mogu da se poveravaju ili da veruju da život ima smisao. Ovi nalazi potvrđuju isprepletenost seksa i blagostanja. Ljudi koji nikada nisu imali seks obično su manje koristili drogu i alkohol, bili su obrazovaniji i počeli su da nose naočare veoma mladi.“

Muškarci sa manjom snagom stiska i mišićne mase ruku (pokazatelji opšte snage gornjeg dela tela) ređe su imali seks, dodao je on. Nije bilo takvih korelacija među ženama.

„Opšti obrazac koji primećujemo kod bezseksualnih ljudi - inteligentnih, akademski uspešnih, sa manje fizičke snage i više socijalne izolacije - slaže se sa postojećim stereotipima o manjem romantičnom uspehu, posebno u adolescenciji. Naši učesnici su bili odrasli srednjih godina, ili stariji. Međutim, nošenje naočara u ranoj dobi i druge stereotipno štreberske karakteristike, mogu poremetiti adolescentska iskustva zabavljanja. To zauzvrat može uticati na nečije romantično samopouzdanje u odraslom dobu“, napisao je Zič.

Kako je naglasio, imali su i genetske podatke o svim učesnicima.

„To znači da smo bili u mogućnosti da analiziramo da li su genetske razlike bile povezane sa tim da li su pojedinci imali ili nisu imali seks. Koristeći ono što se naziva analiza asocijacija na nivou genoma, otkrili smo da geni čine 15% varijacije u tome da li su pojedinci imali ili nisu imali seks. Međutim, nije bilo pojedinačnih gena sa velikim efektima. Umesto toga, bilo je mnogo gena, svaki sa sićušnim efektima“, objasnio je profesor iz Australije i dodao:

„Naše genetske analize su nam takođe omogućile da otkrijemo genetske korelacije sa bilo kojim drugim osobinama koje su genetski analizirane, čak i ako su u odvojenim studijama. Genetska korelacija ukazuje da su geni povezani sa jednom osobinom takođe povezani sa drugom osobinom. Na ovaj način, pronašli smo niz zanimljivih veza između bezseksualnosti i drugih osobina. Konkretno, postojala je jaka genetska korelacija ne samo sa obrazovanjem već i sa izmerenom inteligencijom. Takođe su postojale korelacije sa većim prihodima i socioekonomskim statusom. Bezseksualnost je takođe bila pozitivno genetski korelirana sa introverzijom, poremećajem iz autističnog spektra i anoreksijom. Međutim, bila je negativno genetski korelirana sa poremećajima upotrebe droge i alkohola, kao i sa depresijom, anksioznošću i hiperkinetičkim poremećajem.“

Uzrok i posledice je teško razdvojiti

„Naši rezultati slikaju složenu sliku. Jedan glavni aspekt neizvesnosti je šta uzrokuje obrazac asocijacija koje smo pronašli. Na primer, to što niste imali seks može izazvati nesreću. Ali nesreća takođe može otežati pronalaženje partnera, ili treći faktor može izazvati i nesreću i poteškoće u pronalaženju partnera. Drugi aspekt neizvesnosti je da su učesnici samo prijavili da li su imali ili nisu imali seks, a ne da li su ikada želeli seks. Mnogi bezseksualni pojedinci u uzorku mogu biti aseksualni“, naveo je Zič i zaključio:

„Međutim, neke od naših rezultata je teško objasniti putem aseksualnosti – na primer, veza sa lokalnim odnosom muškaraca i žena, i negativna veza sa muškom snagom. Naši rezultati verovatno odražavaju mešavinu dobrovoljne i nevoljne bezseksualnosti. Naša studija predstavlja veliki korak napred u razumevanju bezseksualnosti. Međutim, nijansiranija procena želje i seksualnosti biće ključna za bolje karakterisanje načina na koji se bezseksualnost odnosi na interakciju između gena, lokalnog okruženja, seksualnosti i kulture. Studije većeg broja ljudi koristeći naprednije metode takođe mogu razdvojiti uzrok i posledicu. Ne bi trebalo da postoji vrednosna procena pojedinaca koji nemaju seks, bilo dobrovoljno ili na drugi način. Proučavajući ovu osobinu, mi težimo samo dubljem razumevanju, što generalno koristi svima.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)