Da li je konačno pronađen DNK jednog od najvećih genija u istoriji? Slika „Sveto dete“ sačuvala gen, ali...

Naučnici veruju da su na crtežu iz renesanse uspeli da pronađu DNK jednog od najvećih genija u istoriji.

Tragovi DNK izvučeni su sa skice crvenom kredom nazvane „Sveto dete“, za koju mnogi veruju da je delo Leonarda da Vinčija, pokazuju sličnosti sa genetskim materijalom dobijenim iz pisma koje je u 15. veku napisao Frozino di ser Đovani da Vinči, rođak Leonardovog dede Antonija da Vinčija.

Konkretno, crtež i pismo sadrže sekvence Y hromozoma koje se podudaraju sa onima iz haplogrupe, ili genetske loze, sa zajedničkim pretkom iz Toskane, gde je Leonardo da Vinči rođen. Istraživači su svoje nalaze objavili na preprint serveru bioRxiv, tako da oni još nisu prošli stručnu recenziju.

Pošto se sekvence Y hromozoma prenose skoro nepromenjene sa oca na sina, dobijanje ovih sekvenci je „odlična polazna tačka“ za istraživače koji žele da sastave DNK Leonarda da Vinčija, izjavio je za Science Čarli Li, genetičar koji vodi Džekson laboratoriju za genomsku medicinu u Konektikatu, a koji nije bio uključen u studiju.

Međutim, neki stručnjaci ne misle da je Leonardo da Vinči sam nacrtao „Sveto dete“, već veruju da je skicu napravio jedan od njegovih učenika. Zbog toga, „šanse su pola-pola“ da DNK sa crteža pripada da Vinčiju, rekao je Li. Genetski materijal mogao bi pripadati nekom učeniku ili bilo kom broju kustosa sa toskanskim korenima koji su godinama rukovali crtežom, izvestio je Science.

Kako je Telegraf Nauka već pisao, istraživači žele da rekonstruišu DNK Leonarda da Vinčija kako bi pomogli u potvrđivanju autentičnosti nekih od njegovih umetničkih dela. Neki stručnjaci takođe sugerišu da bi genetski materijal italijanskog polihistora mogao otkriti biološke razloge za njegove izuzetne umetničke i druge sposobnosti, kao što je vid bolji od uobičajenog.

Međutim, na putu stoje mnoge prepreke. Kao prvo, da Vinčijeva grobnica u Francuskoj delimično je uništena tokom Francuske revolucije, a njegovi ostaci su izgubljeni ili barem pomešani sa drugima tokom premeštanja na novo navodno mesto sahrane u kapeli Svetog Huberta u Amboazu.

Iako ovaj grob možda sadrži kosti bogate DNK renesansnog genija, istraživačima nije dozvoljen pristup sekvenciranju genetskog materijala iz grobnice dok se negde drugde ne pronađe pouzdan uzorak za poređenje.

To je naučnicima ostavilo malo opcija osim da pokušaju da izvuku DNK iz da Vinčijevih umetničkih dela. Ovo predstavlja izazov jer su neki komadi nedostupni, a drugi – kao što je „Studija prednjih nogu konja“ – nemaju tragove ljudskog DNK. „Sveto dete“ je jedini crtež koji se pripisuje Leonardu da Vinčiju a koji je do danas dao ljudski DNK; međutim, o njegovom autorstvu se polemiše.

Još jedan problem je to što je da Vinčijeva majka, Katerina di Meo Lipi, sahranjena na nepoznatoj lokaciji. Katerina je bila tinejdžerka-služavka kada je rodila Leonarda. Ako bi se pronašli njeni ostaci, oni bi mogli pružiti podudaranje sa crtežom „Sveto dete“ za mitohondrijalnu DNK, tip DNK koji se prenosi sa majke na dete i koji se obično nalazi u većim količinama na predmetima nego DNK iz hromozoma.

Naučnicima je takođe odbijen pristup grobnici Da Vinčijevog oca u Firenci, gde su možda mogli da pronađu DNK Y hromozoma koji bi se podudarao sa „Svetim detetom“. A sam da Vinči nema poznatih direktnih potomaka, jer se nikada nije ženio niti imao dece.

Jedna preostala opcija je pronalaženje drugih muških rođaka porodice da Vinči radi poređenja sekvenci Y hromozoma iz „Svetog deteta“.

Istraživači trenutno analiziraju tri kosti pronađene u porodičnoj grobnici u Italiji gde je sahranjen Leonardov deda Antonio da Vinči, a takođe uzimaju uzorke DNK od poznatih živih potomaka. Timovi takođe sekvenciraju DNK iz pramena kose koji je iskopan 1863. godine u Amboazu i koji je možda poticao iz brade Leonarda da Vinčija, izvestio je Science.

Na kraju, istraživači tragaju za pismima i drugim dokumentima koje su pisali muški rođaci, a koji su možda sačuvali DNK svog autora. Pismo Frozina di ser Đovanija da Vinčija je jedan takav artefakt. Za novu studiju, naučnici su uporedili DNK iz pisma sa oko 90.000 poznatih markera koji dele sekvence Y hromozoma u loze zvane haplogrupe. DNK Y hromozoma u pismu i skici „Sveto dete“ pripadao je haplogrupi E1b1b, kojoj su Leonardo da Vinči i njegova šira porodica možda pripadali.

Naučnici su izvukli DNK iz crteža nežnim brisanjem površine. Ova metoda bi mogla da pomogne u potvrđivanju autentičnosti svih vrsta umetničkih dela čije je poreklo neizvesno, rekli su stručnjaci za Science.

Sve u svemu, ovaj preprint je „odličan rad“ koji koristi „najsavremenije metode“ za donošenje zaključaka, izjavio je za Science S. Bler Hedžis, profesor i evolucioni biolog na Univerzitetu Templ u Pensilvaniji koji nije bio uključen u studiju.

Autori studije sada rade na različitim tragovima koji su im dostupni. Osim pramena kose – ako je to zaista od Leonarda da Vinčija – i direktnih dokaza iz polihistorove grobnice, najverovatniji izvor DNK su rukopisi i crteži za koje pouzdano znamo da ih je sam da Vinči napisao, rekli su istraživači.

Naučnici se nadaju da će njihov rad pomoći da ubede zvaničnike i arhiviste da im dozvole da uzmu bris sa više dela Leonarda da Vinčija. Na primer, sveska zapažanja na 72 stranice poznata kao „Kodeks Lester“ (Codex Leicester) ima otisak prsta koji je gotovo sigurno da Vinčijev, što je čini dobrim kandidatom, rekao je za Science Domeniko Laurenca, istoričar umetnosti sa Univerziteta u Kaljariju koji nije bio uključen u studiju.

(Telegraf Nauka/LiveScience)