Vreme čitanja: oko 3 min.
Izbeljivanje korala – četvrta epizoda globalnog masovnog stresa
Vreme čitanja: oko 3 min.
Korali širom sveta postaju beli i čak umiru usled nedavne rekordne toplote okeana.
U toku je četvrti globalni događaj masovnog izbeljivanja korala, kaže američka Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA).
Izbeljivanje se dešava kad se korali nađu pod stresom i pobele jer je voda u kojoj žive previše topla.
Preporučujemo
Vodozemci se krikom nečujnim za ljude brane od predatora
Čudni morski crv ima oči 20 puta teže od ostatka glave
Korali održavaju okeanski život, ribolov, i stvaraju bilione dolara prihoda godišnje.
Okeanski toplodni rekordi padaju mesecima, ali je ovo prvi globalni dokaz kako ova epizoda utiče na morski život.
Izbeljeni koral može izgledati lepo na slikama, ali naučnici koji ispituju koralne grebene iz blizine kažu da su korali očigledno u lošem stanju i da propadaju, piše BBC.
Prvi znaci upozorenja su se pojavili u karipskom regionu prošle godine kad su kupači primetili da je voda kod obale Floride topla kao u džakuziju.
Ta toplota je prešla na južnu hemisferu. Trenutno utiče na više od polovine svetskih korala uključujući australijski Veliki koralni greben i obale Tanzanije, Mauricijusa, Brazila, Pacifičkih ostrva, kao i Crveno more i Persijski zaliv.
Prošlog avgusta je globalna prosečna temperatura okeana srušila rekord svih vremena i otada je skoro svakog dana iznad proseka. Klimatske promene povećavaju temperature morske površine pošto okeani apsorbuju zagrevajuće gasove emitovane prilikom sagorevanja nafte, uglja, i plina.
El Ninjo – prirodni klimatski događaj – takođe doprinosi većim temperaturama od prošlog juna, premda postoje znakovi da sad gubi snagu.
Veliki koralni greben, područje na listi svetske baštine Ujedinjenih nacija, proteže se 2.000 kilometara, što je otprilike dužina istočne obale Sjedinjenih Država.
„Prvi put smo registrovali vrlo visoke nivoe izbeljivanja, koji će verovatno ubiti mnogo korala“, kaže Nil Kentin iz australijskog Instituta za morske nauke.
Korali su od vitalnog značaja za planetu. Kao „arhitekte mora“, oni grade ogromne strukture u kojima živi 25% morskih vrsta.
Koral pod stresom će verovatno umreti ako trpi temperature jedan stepen iznad svog termalnog nivoa dva meseca. Ako je voda dva stepena toplija, koral može da preživi oko mesec dana. Kada umre, stvorenjima poput riba koja koriste šum korala za navigaciju može biti teško da pronađu put.
En Hoget iz Istraživačke stanice na ostrvu Lizard bila je šokirana kad je videla izbeljivanje korala prilikom prvog masovnog događaja iz 1998. „Sada sam besna jer je dozvoljeno da se to desi ponovo“, kaže ona.
Koral može da se oporavi od stresa, ali je potrebno vreme – idealno bi bilo nekoliko godina. Kad je oslabljen, podložan je bolesti i lako može da umre.
„Koral je zapravo otporan i može da se oporavi ako dobije šansu. Međutim, pošto je izbeljivanje češće i intenzivnije, šanse su sve manje“, kaže dr Ema Kemp sa Univerziteta tehnologije u Sidneju.
Prethodno masovno globalno izbeljivanje desilo se 2014-2016. Otada su temperature okeana postale toliko veće da je NOAA morala da uvede tri nova nivoa upozorenja.
Kenijski ekolog Dejvid Obura dobija poruke od stotina čuvara, naučnika i ribarskih zajednica u Indijskom okeanu kad primete izbeljivanje. U februaru je počelo na Madagaskaru, a onda se proširilo na Tanzaniju i Komore. Ribari su zabrinuti za budućnost ribolova jer ako koral umre – to utiče na obrasce ishrane riba i njihove egzistencije.
Istraživanje objavljeno prošle nedelje daje nadu da korali koji žive u hladnijim, dubljim vodama Velikog koralnog grebena, na dubini 30-50 metara, mogu da prežive duže nego korali u plitkim vodama dok se planeta zagreva. Korali u dubljim vodama bi mogli da prežive globalno zagrevanje do tri stepena u poređenju sa preindustrijskim vremenima.
Međutim, naučnici kažu da moramo prihvatiti da će se grebeni kakve znamo promeniti trajno i da obnova malih razmera ne može spasiti korale globalno. Samo brza i globalna redukcija emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte može ograničiti zagrevanje okeana i garantovati opstanak barem nekih korala.
„To je kao da iz kuća i zgrada za morski život prelazite na skele“, kaže Dženifer Mekvorter iz NOAA. Koralni grebeni su sistem ranog upozoravanja na uticaje sve toplije planete na prirodu. Ovo nas mora naučiti da to ne uradimo drugim ekosistemima.
(Telegraf Nauka/BBC)
Povezane vesti
Zastrašujuće upozorenje: Klimatske promene i zagađenje ubijaće 30 miliona ljudi godišnje do kraja veka
Otopljeni sneg i led sa Grenlanda i Arktika izazivaju slabljenje okeanske cirkulacije i ubrzavaju zagrevanje
Zone drveća obnavljaju prirodu na plantažama uljanih palmi
Nemogući toplotni talasi pogađaju svaki deo sveta: Bez klimatskih promena nijedan od njih ne bi se dogodio
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
