Šta se dešava u mozgu dok sanjarimo? Evo šta kažu naučnici sa Harvarda posle istraživanja

Tim stručnjaka pratio je snimao aktivnosti 7.000 neurona kod miševa kako bi otkrili šta se dešava tokom gledanja slike i tokom sanjarenja o njoj

Sanjarenje, stanje u kome se mozak isključi iz sveta oko sebe i bavi se nečim potpuno drugačijim, veoma je česta pojava, ali neuronaučnici dugo nisu imali odgovor na pitanje šta se tada dešava u mozgu. Istraživači sa Medicinske škole Harvarda (HMS) konačno su to ispitali, a rezultate objavili u žurnalu Nature.

Naučnici su pratili aktivnost neurona u vizuelnom korteksu mozga miševa dok su oni bili u mirnom budnom stanju. Otkriveno je da su povremeno ovi neuroni ispaljivali impulse slične onim koji se dešavaju kada miš gleda u sliku, što sugeriše da miševi u tom trenutku misle ili sanjare o slici.

Preporučujemo

Sanjarenje i preoblikovanje mozga

Kako se navodi, istraživanje je dalo zanimljive, mada preliminarne rezultate da sanjarenje može da oblikuje buduće reakcije na ono što vidi. Ovaj odnos bi trebalo dodatno potvrditi u budućim istraživanjima, naglasio je tim, ali rezultati daju interesantne indicije da sanjerenje može imati ulogu u sposobnosti mozga da se preoblikuje u skladu sa novim iskustvima, navodi se u saopštenju HMS.

- Želeli smo da znamo šta se na neurobiološkom nivou dešava tokom sanjarenja i da li bi ovi trenuci „tihe refleksije“ mogli da budu značajni za učenje i pamćenje – rekao je Endžija Engujen, doktorand neurobiologije na Institutu Blavatnik pri HMS.

Naučnici provode dosta vremena proučavajući kako neuroni preispituju prošle događaje iz sećanja i mapiraju fizičko okruženje u hipokampusu, delu mozga koji igra ključnu ulogu u pamćenju i prostornoj navigaciji.

Za razliku od toga, bilo je malo istraživanja o preispitivanju prošlih događaja u drugim delovima mozga, uključujući tu i vizuelni korteks.

- Moja laboratorija zainteresovala se da otkrije da li možemo da snimimo dovoljnog neurona u vizuelnom kortekstu da bismo shvatili kako tačno miševi pamte i kako je to povezano sa informacijama o „plastičnosti mozga“ – rekao je Mark Anderman, profesor medicine u Medicinskom centru Bet Izrael i profesor neurobiologije na HMS.

Kako je izgledao eksperiment sanjarenja

U istraživanju, naučnici su miševima stalno pokazivali dve slike, sa različitim sivim, belim i crnim delovima. Između tih slika, miš bi provodio minut gledajući u sivi ekran. Za to vreme tim je snimao aktivnosti 7.000 neurona u vizuelnom korteksu.

Istraživanje je pokazalo da kada miš gleda sliku, neuroni ispaljuju pulseve na specifičan način, a oni su dovoljno različiti da su mogli da znaju da li miš gleda prvu ili drugu sliku. Što je još važnije, kada je miš gledao u sivi ekran neuroni su nekad ispaljivali slične, mada ne identične, pulseve kao kad miš gleda sliku. To se smatra znakom sanjarenja o toj slici. Ovo sanjarenje se dešavalo samo kada je miš bio opušten, što su karakterisale sužene zenice i potpuna smirenost.

Bez iznenađenja je bilo to što su miševi češće sanjarili o najsvežijim slikama koje su videli. Takođe, više su sanjarili na početku dana, nego na kraju, kada su svaku od tih slika videli već mnogo puta.

Sledeće otkriće, ipak, bilo je potpuno neočekivano.

Tokom dana aktivnost pulseva neurona dok su miševi gledali slike se menjala, a naučnici to nazivaju „reprezentativno skretanje“. Međutim, to skretanje nije bilo slučajno. Tokom vremena, pulsevi povezani sa slikama postajali su sve više različiti, dok svaka nije aktivirala potpuno drugi set neurona. Zanimljivo je da su pulsevi zabeleženi tokom prvog sanjarenja predvideli kako će ti pulsevi kasnije izgledati kada miš gleda sliku.

Rano sanjarenje i prepoznavanje slike

- Postoji skretanje u tome kako mozak reaguje na istu sliku tokom vremena, a rano sanjarenje može da nam pokaže kuda će da skrene – rekao je Anderman.

Zasnovano na ovoj studiji, istraživači veruju da su sanjarenja aktivno uključena u „plastičnost“ mozga.

- Kada dovoljno puta vidiš dve različite slike, postane veoma važno razlikovati ih. Naša otkrića sugerišu da sanjarenje rukovodi ovim procesom i vodi neurone povezane sa prepoznavanjem slike da se udalje jedni od drugih – rekao je Engujen.

Ova otkrića dodaju sve većem broju dokaza da i kod glodara i kod ljudi, sanjarenje posle nekog iskustva može da poboljša učenje i pamćenje.

(Telegraf Nauka/HMS)