Ovi paraziti oblikuju um: Kako Toxoplasma gondii utiče na ličnost, agresiju i mentalno zdravlje

Parazitske infekcije decenijama su se posmatrale isključivo kao pitanje higijene, telesnih simptoma i imunološkog odgovora. Međutim, sve više istraživanja otkriva da neki paraziti ne utiču samo na telo, već i na našu psihu, emocije i ponašanje, piše Neuroscience news.

Među njima se posebno izdvaja Toxoplasma gondii, mikroskopski parazit koji može ostaviti trajne posledice na ljudski mozak. Iako najčešće protiče bez simptoma, njegovo prisustvo u organizmu može biti mnogo dublje i značajnije nego što se ranije pretpostavljalo. Da li je moguće da ovi tihi putnici utiču na to kako mislimo, osećamo i reagujemo?

Preporučujemo

Toxoplasma gondii je protozoa čiji životni ciklus zavisi od mačaka, koje su njen konačni domaćin. Međutim, parazit može preći i na druge sisare, uključujući čoveka. Zaražavanje se najčešće dešava konzumiranjem nedovoljno termički obrađenog mesa, kontaktom sa zaraženim mačjim izmetom ili čak transplacentarno – s majke na fetus tokom trudnoće. Kod odraslih ljudi infekcija uglavnom protiče neprimetno, bez simptoma, pa većina zaraženih osoba ni ne zna da nosi parazita u svom telu. Ali kada jednom uđe u organizam, T. gondii formira ciste, naročito u moždanom tkivu, gde može ostati doživotno – i upravo tu počinje njegova nevidljiva interakcija s našim ponašanjem.

Jedan od ključnih mehanizama kojima T. gondii utiče na čovekov mozak jeste preko dopamina – neurotransmitera koji je odgovoran za osećaj nagrade, motivaciju, regulaciju impulsa i emocionalnu reaktivnost. Naučnici su otkrili da ovaj parazit poseduje gene za proizvodnju enzima tirozin hidroksilaze, koji je neophodan za sintezu dopamina. To znači da T. gondii može direktno pojačati proizvodnju dopamina u neuronima domaćina. Posledica toga može biti pojačana impulzivnost, smanjen osećaj straha, povećana sklonost ka riziku i agresivnije ponašanje.

U eksperimentima na glodarima, zaraženi miševi su gubili prirodni strah od mačjeg mirisa, što ih je činilo lakim plenom za predatora – mačku – čime se parazitu omogućava da završi svoj životni ciklus. S obzirom na to da ljudski mozak ima slične mehanizme straha i kontrole impulsa, postavlja se pitanje kakve promene T. gondii izaziva kod nas.

Kod ljudi, brojna istraživanja ukazuju da prisustvo ovog parazita može dovesti do suptilnih, ali značajnih promena u ponašanju. Inficirane osobe češće donose impulsivne odluke, ispoljavaju više agresije, pokazuju manju otpornost na stres, a u nekim slučajevima imaju izraženiju sklonost ka rizičnom seksualnom ponašanju.

Studije su takođe pokazale povezanost između infekcije T. gondii i određenih mentalnih poremećaja, uključujući depresiju, bipolarni poremećaj, pa čak i šizofreniju. Parazit može izazvati upalne procese u mozgu, narušiti ravnotežu neurotransmitera i promeniti funkcionisanje regija odgovornim za donošenje odluka, socijalno ponašanje i emocionalnu regulaciju.

Procenjuje se da je između 30 i 50 procenata svetske populacije inficirano T. gondii, a u pojedinim regionima ta brojka raste i do 80 odsto kod starijih osoba. Iako kod većine ljudi infekcija ne izaziva primetne probleme, činjenica da tako veliki broj ljudi nosi ciste ovog parazita u mozgu otvara ozbiljna pitanja o njegovom potencijalnom uticaju na kolektivno ponašanje i društvene fenomene. U nekim populacijama, istraživači su uočili viši stepen agresije, sklonosti ka rizičnim ponašanjima i poremećajima raspoloženja u korelaciji sa prevalencijom T. gondii infekcije.

Takođe je važno istaći da T. gondii nije jedini parazit koji može menjati ponašanje. Na primer, Trypanosoma brucei, uzročnik afričke bolesti spavanja, menja ritmove spavanja i budnosti kod ljudi. Bakterija Bartonella henselae, koja izaziva tzv. bolest mačje ogrebotine, može izazvati neuropsihijatrijske simptome kod osetljivih osoba. Paraziti roda Plasmodium, koji izazivaju malariju, mogu kod teških oblika bolesti izazvati neurološke poremećaje i promene ponašanja.

Ako prihvatimo mogućnost da parazitske infekcije utiču na ličnost, ponašanje i mentalno zdravlje, postavlja se pitanje šta to znači za javno zdravlje. Možda ćemo ubuduće morati da razmotrimo infekcije kao jedan od faktora rizika za poremećaje ponašanja, agresiju, pa čak i nasilje. Zbog toga su preventivne mere ključne – pravilna termička obrada mesa, izbegavanje kontakta sa mačjim izmetom, naročito tokom trudnoće, i redovno pranje ruku posle rada u bašti ili kontakta sa sirovim namirnicama.

Trenutno ne postoji vakcina za ljude protiv T. gondii, a terapije koje postoje uglavnom deluju na akutne infekcije, dok ciste ostaju u mozgu. Zbog toga je fokus savremene nauke sve više usmeren ka razumevanju načina na koji parazit utiče na neuronske mehanizme i ka razvoju tretmana koji bi mogli ublažiti njegove dugoročne efekte.

Na kraju, možda je vreme da preispitamo dosadašnje shvatanje onoga što oblikuje ljudsku psihu. Priroda i vaspitanje ostaju stubovi razumevanja ponašanja, ali se sve jasnije ocrtava treći faktor: nevidljivi svet mikroorganizama koji, iz senke, može dirigovati emocijama, odlukama i ponašanjima. Kada sledeći put budemo pokušavali da objasnimo nečiju impulsivnost, agresivnost ili čak nasilnost – ne smemo zaboraviti mogućnost da je deo odgovora možda u cistama koje već decenijama mirno spavaju u nečijem mozgu.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)