Naučnici otkrivaju crevno čulo koje komunicira sa mozgom radi kontrole apetita

Otkriće direktne veze između mikrobioma i mozga daje novi uvid u ponašanje i apetit.

Vaša utroba možda komunicira sa vašim mozgom na neočekivane načine. Naučnici iz Medicinske škole Univerziteta Djuk otkrili su „neurobiotičko čulo“ – sistem brzog reagovanja kad ćelije debelog creva detektuju mikrobne proteine i odmah šalju mozgu poruke za suzbijanje apetita.

Preporučujemo

Ovo otkriće pokazuje kako bi naši crevni mikrobi mogli određivati ne samo varenje, već i ponašanje, raspoloženje i čak mentalno zdravlje.

Sićušne crevne ćelije zvane neuropodi detektuju bakterijski protein i alarmiraju mozak kad smo dovoljno jeli. Ovaj signal između stomaka i mozga u realnom vremenu može doprineti regulisanju apetita i raspoloženja, a može i objasniti kako ishrane i crevni mikrobi utiču na ponašanje.

Novoidentifikovani sistem komunikacije između stomaka i mozga omogućava mozgu da u realnom vremenu reaguje na signale od mikroba koji žive u crevima.

Istraživanje je fokusirano na neuropode, sićušne senzorne ćelije koje oblažu epitel debelog creva. One detektuju uobičajeni mikrobni protein i šalju brze poruke mozgu u cilju suzbijanja apetita.

Međutim, to je samo početak. Naučnici smatraju da bi ovo neurobiotičko čulo moglo predstavljati širu platformu za razumevanje kako creva detektuju mikrobe, utičući na sve u rasponu od prehrambenih navika do raspoloženja – i čak kako bi mozak mogao povrtano oblikovati mikrobiom.

„Zanimalo nas je da li telo može da oseti mikrobne obrasce u realnom vremenu, a ne samo kao imunski ili zapaljenjski odgovor, već kao prirodni odgovor koji određuje ponašanje u realnom vremenu“, kažu naučnici.

Ključni faktor je flagelin, drevni protein iz bakterijske flagele, strukture slične repu koju bakterije koriste za plivanje. Kad jedemo, neke crevne bakterije oslobađaju flagelin. Neuropodi ga detektuju, uz pomoć receptora TLR5, i šalju poruku putem nerva vagusa (živac lutalac) – velike komunikacione linije između stomaka i mozga.

Istraživači su izneli odvažnu ideju: da bi bakterijski flagelin u debelom crevu mogao podstaći neuropode da šalju signal za suzbijanje apetita u mozak – direktan mikrobni uticaj na ponašanje.

Ovo je testirano tako što su miševi bili bez hrane tokom noći, a onda im je data mala doza flagelina direktno u debelo crevo. Ti miševi su jeli manje. Kad je isti eksperiment izveden kod miševa bez receptora TLR5, ništa se nije promenilo – miševi su nastavili da jedu i da se goje, što je pokazatelj da ta putanja pomaže u regulisanju apetita.

Nalazi sugerišu da flagelin šalje poruku „dosta je bilo“ preko TLR5, omogućavajući stomaku da kaže mozgu da je vreme da se prestane sa jelom. Bez tog receptora poruka ne stiže.

Eksperimenti pokazuju da poremećaj te putanje menja prehrambene navike miševa, ukazujući na dublju vezu između crevnih mikroba i ponašanja.

Jedan očigledan naredni korak je istraživanje kako specifične ishrane menjaju mikrobnu scenu u crevima. To bi mogao biti ključni deo slagalice u stanjima poput gojaznosti ili psihijatrijskih poremećaja.

(Telegraf Nauka/Science Daily)