Skriveni gubitak čula mirisa nakon kovid-19 infekcije kod miliona ljudi

Velika studija otkriva da bi uticaj kovida-19 na čulo mirisa mogao biti rasprostranjeniji i dugotrajniji nego što se uglavnom smatra. Čak i pacijenti bez primetnih simptoma često ostvaruju loše rezultate na testovima za miris, što povećava bezbednosne i zdravstvene brige.

Pošto gubitak čula mirisa može ukazivati na ozbiljnije neurološke probleme, stručnjaci pozivaju na redovno testiranje i proučavanje novih tretmana. Kovid-19 je ostavio mnoge ljude sa skrivenim, dugotrajnim poremećajima čula mirisa, čak i ako oni to ne primećuju. Naučnici upozoravaju da bi to moglo uticati na bezbednost, mentalno zdravlje i ukazivati na buduće neurološke rizike.

Preporučujemo

Ljudi koji misle da je njihovo čulo mirisa oslabilo nakon kovida su verovatno u pravu, kaže nova studija koja je koristila objektivni test sa 40 mirisa. Čak i oni koji ne primećuju nikakve olfaktorne probleme mogu imati oštećenja.

Pod vođstvom istraživačkog programa RECOVER Nacionalnih instituta za zdravlje i njegovog Kliničkog naučnog centra u Zdravstvenom sistemu Lengon na Njujorškom univerzitetu, istraživači širom Sjedinjenih Država ispitivali su vezu između koronavirusa koji uzrokuje kovid-19 i hiposmije – redukovane sposobnosti čula mirisa.

Rezultati su pokazali da je 80% učesnika koji su prijavili promenu u svojoj sposobnosti čula mirisa nakon kovida postigli slab učinak u kliničkom testu detekcije mirisa, urađenom oko dve godine kasnije. Od ove grupe, 23% je imalo teška oštećenja ili potpuno izgubilo čulo mirisa. Štaviše, abnormalno slab učinak na testu ostvarilo je i 66% inficiranih učesnika koji nisu primetili nikakve probleme sa čulom mirisa.

„Naši rezultati potvrđuju da oni sa istorijom kovida mogu biti naročito u opasnosti od slabljenja čula mirisa, problema koji već nije dovoljno prepoznat u generalnoj populaciji“, kažu naučnici, dodajući da je 60% neinficiranih učesnika koji nisu prijavili olfaktorne probleme takođe imalo loš učinak prilikom kliničke evaluacije.

Hiposmija se odavno povezuje sa gubitkom težine, redukovanim kvalitetom života i depresijom, pored drugih stanja. Ljudi sa oslabljenim čulom mirisa mogu imati probleme i sa detekcijom opasnosti kao što su pokvarena hrana, curenje gasa i dim. Osim toga, naučnici su označili disfunkciju čula mirisa kao rani znak izvesnih neurodegenerativnih poremećaja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, koje mogu uticati na oblast mozga zaduženu za procesuiranje mirisa.

Iako je ranije istraživanje identifikovalo hiposmiju kao simptom infekcije koronavirusom, većina tih studija se oslanjala na procene od samih pacijenata. Takva subjektivna merenja nisu uvek pouzdana i ne mogu uspešno pratiti ozbiljnost i postojanost problema.

Nova studija koja je obuhvatila 3.535 muškaraca i žena je dosad najveće istraživanje gubitka sposobnosti mirisa nakon kovida-19 putem nekog formalnog testa, kažu autori.

Istraživači su ocenili hiljade Amerikanaca koji su učestvovali u programu RECOVER, čiji cilj je bilo otkrivanje dugoročnih zdravstvenih efekata koronavirusa. Ljudi sa i bez istorije kovida ispunjavali su upitnike o svojim simptomima svakih 90 dana od oktobra 2021. do juna 2025. Radi merenja olfaktorne funkcije, upotrebljen je klinički instrument – test Pensilvanijskog univerziteta za identifikaciju mirisa (UPSIT): od učesnika je zatraženo da identifikuju 40 mirisa birajući odgovarajuću opciju između više ponuđenih odgovora.

„Rezultati sugerišu da bi lekari trebalo da uzmu u obzir proveru sposobnosti mirisa kao rutinski deo postkovid nege. Iako pacijenti možda neće odmah primetiti, oslabljeno čulo mirisa može imati veliki uticaj na njihovo mentalno i fizičko blagostanje“, kažu naučnici.

Eksperti ispituju načine obnove sposobnosti mirisa nakon kovida, npr. pomoću vitamina A i olfaktornog treninga da bi se ponovo uspostavilo reagovanje mozga na mirise. Bolje razumevanje kako koronavirus utiče na senzorne i kognitivne sisteme mozga može doprineti usavršavanju ovih terapija, dodaju istraživači.

Autori studije ističu da nisu direktno procenjivali gubitak čula ukusa, koji često prati probleme sa mirisom. Osim toga, moguće je da su neki neinficirani učesnici pogrešno klasifikovani zbog nedostatka univerzalnog testiranja na virus. To može pomoći da se objasni iznenađujuće visoka stopa hiposmije kod onih bez istorije kovida.

(Telegraf Nauka/Science Daily)