Princeze ratnice iz Starog Egipta: Analiza mumija otkrila da su ćerke faraona bile vešte sa lukom i strelom

Ponovno otkriće 6 mumija 2020. godine, za koje se ranije mislilo da su izgubljene, omogućilo je naučnicima da ponovo procene ostatke 5 princeza – sestara Henmet, Itaveret, Ite i Satatormerit, kao i princeze Nub-Hotep - i kralja Hora. Ove plemkinje su sahranjene sa oružjem poput lukova, strela i bodeža, ali bez savremene bioarheološke procene naučnici nisu bili sigurni da li je to oružje bilo ceremonijalno ili su princeze zaista umele da ga koriste.

Istraživači su na kostima princeza identifikovali izražene mišićne pripoje, koji su u skladu sa treninzima i razvijanjem mišića za streličarstvo, kao i znake dobro zalečenih fizičkih trauma. Međutim, pronašli su i dokaze o hroničnim infekcijama i mogućoj neuhranjenosti, što je pokazatelj da kraljevski status nije mogao da zaštiti princeze od svega, saopštio je naučni izdavač Frontiers.

Preporučujemo

Decenijama su naučnici osporavali značaj oružja pronađenog u grobnicama nekih staroegipatskih princeza. Da li je ono bilo simbolično ili je stvarno služilo kao oružje? Nova analiza mumija 5 princeza iz vremena Srednjeg kraljevstva pokazala da su pojedine princeze sahranjene sa oružjem zaista umele da ga koriste.

- Članovi kraljevske porodice, naročito žene, bili su aktivni učesnici u veštim, fizički zahtevnim aktivnostima poput streličarstva i lova. Ovaj zaključak potkrepljuje način na koji su se njihove kosti razvijale kako bi izdržale intenzivnu upotrebu mišića, što direktno odgovara oružju otkrivenom u njihovim grobnicama - rekla je dr Zeinab Hašeš sa Univerziteta Beni-Suef, vodeća autorka članka u Frontiers in Environmental Archaeology.

Ponovo otkriveni skeleti

Istraživači su proučavali 6 kraljevskih mumija pronađenih 1890-ih godina u Dašuru, pogrebnom kompleksu piramida i grobnica u obliku okna. Ove mumije su godinama bile izgubljene, a ponovo su pronađene u Egipatskom muzeju tokom projekta sređivanja zbirke 2020. godine.

Od 6 mumija, 4 su bile sestre, ćerke faraona Amenemhata II. Sahranjene su u identičnim podzemnim odajama: princeza Ita pored princeze Henmet, i princeza Itaveret pored anonimne žene koja je privremeno identifikovana kao princeza Satatormerit. One su sahranjene sa predmetima poput lukova i strela, koji se tradicionalno povezuju sa muškarcima; kovčeg princeze Ite sadržao je naročito lep bodež. Slične insignije sahranjene su i sa preostala dva analizirana člana kraljevske porodice: princezom Nub-Hotep i kraljem Horom.

Iako je svih šest tela pažljivo mumificirano, meko tkivo se pretvorilo u prah, a neke kosti nisu sačuvane. Nažalost, to uključuje i lobanje princeza, koje su izgubljene početkom 20. veka. Ipak, preostale kosti su bile u dobrom stanju, što je arheolozima omogućilo da procene starost u trenutku smrti, visinu i pol, kao i da otkriju dokaze o bolestima ili povredama.

- Princeza Ita bila je mlada žena stara između 28 i 34 godine, sa snažnim mišićnim pripojima na gornjem delu tela, što ukazuje na to da je redovno koristila oružje poput buzdovana ili bodeža. Princeza Henmet bila je žena u kasnim tridesetim ili četrdesetim godinama koja je pokazivala znake istanjenosti kostiju, ali je imala veoma snažne pripoje ligamenata. Princeza Itaveret bila je mlada žena stara između 20 i 34 godine koja je preživela prelome rebara i stopala; njen skelet pokazuje da je bila vešta streličarka - rekla je Hašeš.

Snažni mišićni pripoji na kostima sestara ukazuju na to da su bile veoma fizički aktivne na načine koji se poklapaju sa upotrebom oružja u njihovim grobnicama. Slični dokazi pokazuju da su princeza Nub-Hotep i kralj Hor takođe bili strelci.

- Pronašli smo izražen razvoj na gornjim ekstremitetima ovih pojedinaca, što se poklapa sa ponavljajućim radnjama visokog intenziteta, poput zatezanja tetive luka ili stabilizacije oružja, što dokazuje da su te aktivnosti bile uobičajene tokom celog njihovog života. Ovo direktno objašnjava prisustvo lukova, strela i buzdovana u grobnicama ovih žena; to nisu bili samo simbolični darovi, već oružja koja su aktivno koristile - objasnila je Hašeš.

Povrede, poput polomljenih rebara princeze Itaveret - verovatno uzrokovanih udarcem ili padom sa visine - bile su uobičajene, dok je nekoliko osoba imalo infekcije i nedostatke u ishrani. Sestre su takođe delile retke anomalije kičme, što ukazuje na to da su im roditelji i šira porodica bili u bliskom srodstvu.

- Ove povrede su najverovatnije uzrokovane nesrećama, padovima, jakim udarcima ili drugim uticajima povezanim sa aktivnim životnim stilom, bilo kroz lov, vojnu obuku ili druge zahtevne aktivnosti. Ono što je izvanredno jeste to da su povrede dobro zarasle, što sugeriše da su imali pristup naprednoj medicinskoj nezi za svoje vreme - rekla je Hašeš.

Otkrivanje životnih priča

Arheolozi ističu da gubitak lobanja ograničava njihove analize. Takođe još nisu uspeli da sprovedu sve planirane analize – na primer, analizu stabilnih izotopa, koja bi mogla da baci više svetla na moguće nedostatke u ishrani.

- Naš san je da odemo mnogo dalje od jednostavne identifikacije plemića iz Dašura. Pokušaćemo da ispričamo njihove potpune životne priče, o njihovim porodicama, zdravlju, pa čak i političkim ulogama, sa što više detalja. Želeli bismo da sačuvamo ostatke, napravimo 3D štampu za nastavu i virtuelne izložbe, i izložimo ih zajedno sa njihovim nakitom, oružjem i pogrebnim predmetima. Sve bi to bilo urađeno s poštovanjem, osiguravajući da ostaci budu predstavljeni etički, baš onako kako su prvobitno sahranjeni - rekla je Hašeš i zaključila:

- Njihovi predmeti i nakit su zaista fascinantni, oduzimaju dah svojom izradom. Ipak, dok su se arheolozi dugo fokusirali na očuvanje tog blaga, sami ljudi su često bili zaboravljeni. Naša studija nastoji da to promeni.

Amenemhat II bio je treći kralj 12. dinastije i vladao je od 1926. do 1895. godine pre nove ere. Uprkos dugoj vladavini, malo se zna o njemu kao vladaru. Hor I bio je faraon 13. dinastije i vladao je veoma kratko, oko 7 meseci oko 1760. godine pre nove ere.

(Telegraf Nauka/Frontiers)