Orlovi kao specijalisti za lov pokazuju neočekivanu sklonost ka lešini koze

Orlovi su simboli lovačke veštine. Poznati su kao vrhunski predatori gde god da žive i često se pretpostavlja da im je ubijanje primarni način dolaska do hrane.

Međutim, nova studija izveštava o prvom potvrđenom slučaju dugotrajnog korišćenja lešine u slučaju Veroovih orlova (Aquila verreauxii) na Arabijskom poluostrvu, što sugeriše da bi ishrana ove vrste mogla biti prilagodljivija nego što se mislilo.

Preporučujemo

U vreme kad se mreže ishrane menjaju, a zdravlje je u stalnoj opasnosti, dokazi o fleksibilnosti vrhunskih predatora povećavaju naše razumevanje kako se ptice grabljivice mogu ili ne mogu prilagoditi promenljivom okruženju.

Veroovi orlovi su visokospecijalizovani predatori koji se hrane dvema vrstama biljojednih sisara zvanih damani (Procavia capensis i Heteroxylax brucei). Ova studija je sprovedena u Saudijskoj Arabiji, gde su sušni predeo i prateća vrućina doveli do perioda niske dostupnosti plena.

U decembru 2024. godine, istraživači iz Portugala uspostavili su mrežu lokacija sa mamcima na severozapadu Saudijske Arabije koristeći lešine koza da bi procenili lešinarsku aktivnost. Manje od jednog sata nakon postavljanja lešine, pojavila su se dva Veroova orla.

Oko lešine su bile instalirane tri kamere, a snimci su detaljno pregledani da bi se ispitali tajming, učestalost i trajanje poseta, kao i interakcije između vrsta.

Istraživači su bili iznenađeni količinom vremena koju su orlovi proveli pored lešine — jedna orao se zadržao više od devet sati neprekidno. Za vrstu tako snažno povezanu sa aktivnim lovom na damane, taj stepen dugotrajnog korišćenja lešine bio je posebno neočekivan.

Lešinarenje kod ove vrste orla je ranije zabeleženo u ograničenom broju studija iz Afrike, ali je ostala slabo dokumentovano i nikad nije bilo potvrđeno na Arabijskom poluostrvu.

Rezultati ove studije otvaraju nova pitanja: Da li je ovo ponašanje samo oportunističko, ili ukazuje na izmenjenu kategorizaciju navika u ishrani ove vrste? I ako su Veroovi orlovi skriveni lešinari, šta je s drugim orlovima?

Moguće je da lešinarenje jednostavno dopunjuje ishranu kad je dostupno malo damana, ali je potrebno više istraživanja da bi se utvrdio kontekst ovog ponašanja.

Blisko srodni afrički orlovi Aquila spilogaster i zlatni orlovi Aquila chrysaetos takođe su oportunistički lešinari i razumevanje relativne fleksibilnosti ovih vrsta da usvoje različite taktike dolaska do hrane moglo bi pomoći budućim konzervacionim naporima.

„Potvrda da Veroovi orlovi mogu dugotrajno koristiti lešine ima implikacije po način kako razmišljamo o rizicima i šansama za ovu vrstu“, kažu istraživači.

Zanimljivo je da su, dok su orlovi bili prisutni na lešini koze, drugi lešinari bili na distanci. Poznato je da lokaciju istraživanja posećuju lešinari i nekoliko drugih vrsta ptica grabljivica, kao i lisice, vukovi i mrkovrati gavrani Corvus ruficollis. Ovi poslednji su bili prisutni, ali su vešto izbegavali sukobe sa orlovima.

Lešinari iz grupe pasa jesu posećivali lešinu, ali samo noću. Ove opservacije sugerišu da prisustvo Veroovih orlova može uticati na to kako drugi lešinari koriste lešinu, iako su potrebna dalja istraživanja da bi se razumele ove interakcije.

Autori studije predlažu proširenje praćenja pomoću kamera tokom različitih godišnjih doba i na različitim lokacijama i povezivanje sa istraživanjem plena i lokalizovanih kretanja orlova da bi se bolje osvetlio kontekst.

Trovanje je poznata pretnja po zaštitu populacija orlova širom sveta, sa izvorima koji uključuju programe kontrole predatora i kontaminirane leševe stoke.

Ova studija naglašava značaj istraživanja ovih izvora otrova unutar opsega rasprostranjenosti Veroovih orlova, naročito sad kad je lešinarenje potvrđeno kod ove vrste na Arabijskom poluostrvu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)