Vukovi ubijaju – a gavrani pamte gde i ne moraju da prate vukove

Legenda kaže da gavrani prate vukove do svežih ubistava. Studija otkriva mnogo zanimljiviju strategiju lešinarenja.

Kada čopor vukova uhvati plen, prvi na sceni je često gavran. Čak i pre nego što predatori stignu da jedu, gavrani su već u redu, čekajući da iskoriste svaki komad mesa koji postane dostupan. Brzina kojom ovi lešinari stižu na mesta gde vukovi ubiju plen je neverovatna i ljudi su imali objašnjenje: gavrani prate vukove.

Preporučujemo

Međutim, nova studija koja je pratila gavrane i vukove u Nacionalnom parku Jeloustoun tokom dve i po godine pokazuje da lešinari koriste mnogo sofisticiraniju strategiju. Gavrani mogu da zapamte gde će vukovi najverovatnije ubijati i vraćaće se u te oblasti izdaleka. Mogu da lete šest sati bez prestanka, pravo do mesta ubistva, kažu autori.

Nalazi sugerišu da gavrani koriste prostorno pamćenje i navigaciju da bi pronašli hranu razbacanu po terenu. Gavrani mogu da pređu velike udaljenosti leteći i čini se da imaju dobro pamćenje, tako da ne moraju stalno da prate vukove kako bi imali koristi od predatora.

Studiju su vodili Istraživački institut za ekologiju divljih životinja Univerziteta veterinarske medicine u Beču i nemački Institut Maks Plank za ponašanje životinja, zajedno sa nekoliko drugih međunarodnih institucija.

Testiranje legende

Studija se fokusirala na Nacionalni park Jeloustoun, gde su se vukovi vratili sredinom 90-ih nakon 70-godišnjeg odsustva. Vukovi se prate pomoću ogrlica. Stručnjaci iz Jeloustouna kažu da se čini da gavrani traže vukove: „Vidite ih kako lete direktno iznad grupa koje se kreću ili kako skakuću u blizini iza vukova koji hvataju plen“.

Za gavrane je to korisna strategija dolaska do hrane jer vukovi uvek proizvode hranu koju ptice mogu da pokupe. „Svi smo pretpostavljali da ptice imaju vrlo jednostavno pravilo: samo biti blizu vukova. Međutim, pretpostavka nije testirana. Nismo znali za šta su gavrani sposobni jer ih niko nikada nije stavio u fokus; niko nije zauzeo gledište lešinara“, kažu naučnici.

Da bi se dobila kompletna slika ponašanja gavrana, istraživači su zakačili malene GPS uređaje za praćenje na 69 gavrana, „što je neverovatan broj jer su gavrani toliko pažljivi u pogledu terena da ne upadaju lako u zamke“.

Stoga su te klopke precizno usklađene sa okolinom. Na primer, u blizini kampova morale su da budu maskirane smećem i komadima brze hrane.

Pored praćenja gavrana, istraživači su uključili podatke o kretanju 20 jeloustonskih vukova sa ogrlicama. Nadgledali su životinje tokom zime, kad se gavrani najčešće povezuju sa vukovima, beležeći GPS lokacije u intervalima do 30 minuta za gavrane i do jednog sata za vukove. Uključili su i podatke o tome gde i kada su vukovi ubijali plen, prvenstveno jelene i bizone.

Pamćenje dobitnih lokacija

Tokom dve i po godine nadgledanja, istraživači su otkrili samo jedan jasan slučaj da gavran prati vuka više od jednog kilometra ili više od jednog sata. „U početku smo bili zbunjeni. Kad smo shvatili da gavrani ne prate vukove preko velikih udaljenosti, nismo mogli da objasnimo zašto ptice i dalje tako brzo stižu do mesta gde su vukovi ubili plen“, kažu naučnici.

Nakon detaljne analize podataka o kretanju, obrazac je postao jasan. Umesto da direktno prate predatore preko velikih udaljenosti, gavrani su se više puta vraćali na specifična mesta gde su vukovi često ubijali plen. Neke jedinke su letele do 155 kilometara u jednom danu, krećući se duž vrlo određenih putanja ka mestima gde je bilo verovatno da će se nalaziti leš – iako je tačno vreme ubistva nepredvidivo.

Što se lokacije tiče, vučja ubistva su grupisana u određenim oblastima, kao što su ravna dna dolina, gde vukovi uspešnije love. Gavrani su mnogo češće posećivali oblasti sa istorijom čestih vučjih ubistava nego oblasti gde su ubistva bila retka, što sugeriše da uče i pamte dugoročnu „zonu resursa“ koji stvaraju vukovi.

„Već smo znali da gavrani mogu da zapamte stabilne izvore hrane, poput deponija“, kažu istraživači. „Iznenadilo nas je to što izgleda i da uče u kojim oblastima su vučja ubistva češća. Pojedinačno ubistvo je nepredvidivo, ali tokom vremena neki delovi terena su produktivniji od drugih – i čini se da gavrani koriste taj obrazac“.

Širi uvid u inteligenciju životinja

Autori ne isključuju da gavrani prate vukove na kratke distance. Da bi pronašli lokalna mesta gde vukovi ubijaju, gavrani verovatno koriste znake kratkog dometa, poput nadgledanja vučjeg ponašanja ili slušanja vučjeg zavijanja. Međutim, u širim razmerama, obrazac je jasan: pamćenje prvo, zatim znaci. Gavrani koriste prostorno pamćenje i navigaciju da bi odlučili gde uopšte da traže, ponekad na udaljenostima od više desetina ili čak stotina kilometara.

Autori sa Univerziteta Vašington dodaju: „Naša studija jasno pokazuje da su gavrani fleksibilni u odlučivanju gde da se hrane. Ne ostaju vezani za određeni čopor vukova. Sa svojim oštrim čulima i pamćenjem prošlih lokacija hranjenja, mogu da biraju između mnogih mogućnosti za dolazak do hrane nadaleko i naširoko. Ovo menja način razmišljanja o tome kako lešinari pronalaze hranu – i sugeriše da dugo potcenjujemo neke vrste“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)