Tamni diverzitet je rešenje 160 godina stare zagonetke

Međunarodni tim istraživača pronašao je rešenje za jednu od dugogodišnjih kontroverzi u ekologiji – Darvinovu zagonetku naturalizacije, koja se bavi pitanjem zašto neke vrste uspešno nastanjuju nova staništa, dok drugima to ne polazi za rukom, piše Phys.org.

Istraživanje je objavljeno u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Preporučujemo

Čarls Darvin je u 19. veku izneo dva suprotstavljena predviđanja. Prema jednom, vrsta koja stiže u novo okruženje ima veće šanse za preživljavanje ako je blisko srodna lokalnim vrstama i samim tim ima slične ekološke zahteve. Prema drugom, uspešnije bi zapravo trebalo da budu vrste sa daljim srodstvom, jer koriste različite resurse i ne nadmeću se tako intenzivno sa lokalnim vrstama. Ekolozi već više od 160 godina raspravljaju o tome kada se primenjuje jedno, a kada drugo objašnjenje.

Sada su istraživači otkrili da odgovor na Darvinovu zagonetku leži u tamnom diverzitetu, terminu koji se odnosi na vrste koje bi potencijalno mogle da nastanu na određenoj lokaciji, ali se tamo zapravo ne pojavljuju. Zajedno sa prisutnim vrstama, tamni diverzitet čini fond vrsta proučavanog područja – drugim rečima, sve vrste za koje su uslovi staništa, u principu, pogodni. On takođe omogućava procenu celovitosti zajednice, koja ukazuje na to koji udeo potencijalnog fonda vrsta posmatrani ekosistem zapravo sadrži.

Prema rečima Milisa Pertela, profesora botanike Univerziteta u Tartuu, u studiji je korišćen izuzetno bogat model sistema.

- Imali smo pristup podacima o švedskim jezerima prikupljanim tokom 340 godina, koji uključuju i uspešna i neuspešna naseljavanja riba. Takvi podaci omogućili su, sa retkom preciznošću, proučavanje faktora koji određuju da li će se vrste uspešno nastaniti – naveo je on.

Rezultati su pokazali da su se u jezerima koja su bila pogodna za manji broj vrsta, ali gde je bio prisutan veći udeo onih koje bi tamo mogle da žive, uspešnijim pokazale vrste slične lokalnim. U jezerima koja su bila pogodna staništa za više vrsta, ali gde je bio prisutan manji udeo tih vrsta, uspešnije su se pokazale one vrste koje su koristile resurse različite od onih koje koriste lokalne vrste.

Dakle, rešenje Darvinovog paradoksa zavisi od toga koliko bi vrsta teoretski moglo da živi u regionu i koliki se udeo njih tamo zaista pojavljuje. Važno je napomenuti da sam broj prisutnih vrsta nije otkrio takve odnose. Umesto toga, odlučujućim su se pokazali fond vrsta i celovitost zajednice, procenjeni pomoću tamnog diverziteta.

- Studija je pokazala da tamni diverzitet nudi novi teorijski okvir za razumevanje distribucije vrsta i formiranja zajednica. Ovo pomaže u usklađivanju ranijih kontradiktornih rezultata i poboljšava predviđanja o tome koje će vrste moći da se nastane u novim uslovima – rekao je Pertel i dodao:

- Kako klimatske promene, promene u rasprostranjenosti vrsta i ljudska aktivnost sve više oblikuju svetski biodiverzitet, tamni biodiverzitet nudi novi način za procenu odgovora ekosistema na ove promene. To može pomoći u boljem vođenju napora za očuvanje prirode i predviđanju promena u biodiverzitetu u svetu koji se brzo menja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)