Pripremaju se za rat, kreću se strateški, brane resurse od neprijatelja… Fascinantno proučavanje mungosa

Kada očekuju susret sa rivalskim grupama, patuljasti mungosi (Helogale parvula) menjaju svoje ponašanje, komunikaciju i strateški se pripremaju za bitku ili rat s neprijateljem, kao i za odbranu resursa. To je pokazalo desetogodišnje istraživanje, saopštio je Univerzitet u Bristolu.

Studija, objavljena u žurnalu Nature Ecology & Evolution, pokazuje da grupe mungosa menjaju svoje ponašanje u oblastima gde su borbe sa rivalima najverovatnije, čak i kada druga grupa nije zaista prisutna. Najveće promene dešavaju se onda kada je očekivana pretnja najveća.

Preporučujemo

– Mungosi ne samo da prate gde bi njihovi neprijatelji mogli biti, već uzimaju u obzir i relativnu veličinu različitih grupa. Na osnovu toga mogu da prilagode svoje preventivno ponašanje – rekao je dr Džoš Arbon, glavni autor i profesor Univerziteta u Bristolu.

Patuljasti mungosi su najmanji afrički mesožderi koji žive u grupama od 5 do 30 jedinki i kolektivno brane teritoriju od suseda. Borbe često izbijaju kada se grupe sretnu, što može dovesti do povreda, pa čak i smrti.

Radeći u Južnoj Africi, istraživači su otkrili da članovi grupe koji osmatraju opasnost češće ispuštaju pozive upozorenja kada potencijalna pretnja dolazi od veće grupe. Međutim, neka ponašanja, poput izbora mesta za spavanje uveče, najviše se menjaju kada su u pitanju ujednačeni susedi, sa kojima rat može biti najrizičniji i najpogubniji.

– Znamo da bitke između grupa mogu biti veoma opasne za učesnike. Ono što smo sada pokazali jeste da postoje stalne promene u ponašanju kako bi se ti rizici ublažili i povećala verovatnoća uspeha u budućim sukobima – rekao je Endi Radford, profesor bihejvioralne ekologije na Univerzitetu u Bristolu.

Foto: Shutterstock/PACO COMO

– Ovaj rad pruža uvid u to kako manje grupe uspevaju da prežive, pa čak i da napreduju među moćnijim neprijateljima, strateškim kretanjem kroz prostor i komunikacijom o potencijalnim opasnostima – dodao je dr Arbon.

Studija je zasnovana na desetogodišnjim podacima posmatranja i GPS praćenja divljih patuljastih mungosa koji su naviknuti na blisko prisustvo ljudskih posmatrača. Istraživanje je deo dugoročnog Projekta istraživanja patuljastih mungosa (Dwarf Mongoose Research Project), koji su pokrenule koautorke studije dr Džuli Kern i dr Ejmi Moris-Drejk.

– Patuljasti mungosi su idealna model-vrsta. Kako zbog toga što na njihove živote snažno utiču sukobi između grupa, tako i zbog toga što smo mogli da ih posmatramo iz velike blizine u prirodnim uslovima – rekla je dr Kern.

– Sukobi između grupa su rasprostranjeni širom prirodnog sveta. Pokazali smo da životinje neprekidno donose odluke u pejzažu sukoba, a ne samo onda kada se zaista susretnu sa rivalima – rekla je dr Moris-Drejk.

(Telegraf Nauka/University of Bristol)