Velike bele ajkule postale plen: Otkriveno misterija kako ih ove životinje love i ubijaju preciznim udarima

Velike bele ajkule dugo su smatrane najstrašnijim morskim predatorima. Međutim, izgleda da više nisu na vrhu lanca ishrane – sve češće postaju plen orki. Bihejvioralni ekolog Tristan Gatridž sada je otkrio kako kitovi ubice uništavaju čitave populacije velikih belih ajkula širom sveta, piše Dejli Mejl.

- Ove životinje eliminišu ajkule… hirurški precizno im vade jetru i ostavljaju ostatak životinje - rekao je dr Gatridž tokom Nedelje ajkula Discovery, u novom specijalu.

Šokantno je što se čini da su orke naučile i podučile druge kitove ovom smrtonosnom ponašanju vežbajući na ljudskim jedrilicama, uništavajući, pa čak i potapajući stotine čamaca širom sveta.

Koristeći sopstveni čamac kao mamac, Gatridž se udružio sa podvodnim snimateljem Kinom Skolejem i stručnjakom za orke dr Renoom de Stefanisom kako bi po prvi put snimili kako se kitovi ubice obučavaju za napad na velike bele ajkule koristeći timski rad i faktor iznenađenja.

Njihovi snimci su otkrili kako orke komuniciraju koristeći zvučne frekvencije koje su daleko izvan opsega sluha bele ajkule. Zatim, ovi ogromni predatori napadaju u jatima, okružujući ajkulu, hvatajući je za peraja kako bi kontrolisali njeno kretanje, a potom joj vade jetru koju grupa konzumira.

- Ovi kitovi ubice su pravi predatori na vrhu lanca ishrane – rekao je Skolej.

Jedan od prvih dokumentovanih slučajeva napada kitova ubica na velike bele ajkule dogodio se kod obale San Franciska u oktobru 1997. godine. Nakon tog incidenta, sve bele ajkule su nestale sa tog područja.

- Postoje snimci dronom na kojima orke jure i love bele ajkule, ali tu ne vidite širu sliku. Ove životinje se suprotstavljaju drugom vrhunskom predatoru u našim okeanima. One ubijaju kitove. Hrane se bilo čime, od morskih leoparda do lososa – rekao je Gatridž.

U Južnoj Africi, mrtve velike bele ajkule počele su da isplivavaju na obalu sa „hirurški izvađenim“ jetrama. Istraživači su objasnili da jetra ajkule, koja čini 25 procenata njene telesne težine, predstavlja čistu energetsku gozbu za jato orki.

Jetra ajkule pomaže životinji da skladišti ogromne količine energije, a takođe je ispunjena uljima koja joj pomažu da kontroliše plovnost. Kod velike bele ajkule, jetra može težiti stotinama kilograma.

Iako je velika bela ajkula ogroman predator, orke su još veće i mogu porasti preko 9 metara u dužinu i težiti više od 6 tona.

Ne samo da orke imaju prednost u veličini, već je Gatridž objasnio da one sada uče i nove taktike, prelazeći hiljade kilometara do mesta poput Španije kako bi ciljale male jahte i jedrilice kao vežbu za lov na ajkule.

- U Španiji one zapravo napadaju i onesposobljavaju jedrilice - otkrio je Gatridž.

U maju 2020. godine, kod obale Barbata u Španiji, stigao je prvi izveštaj o brodu koji je udarila orka. Samo nekoliko nedelja kasnije, zabeleženo je 45 napada na brodove duž iste obale.

Međutim, broj napada je od tada eksplodirao, sa preko 600 prijavljenih incidenata duž španske obale.

- Postoji niz različitih teorija koje su predložene za ovo ponašanje – osveta, igra, konkurencija – ali jedna koja se izdvaja je da bi ovo mogla biti neka vrsta obuke. One koriste ove čamce kao platformu za podučavanje svojih mladih - rekao je Gatridž.

Naučnici su videli primere gde su kitovi učili druge kitove kako da napadaju. U Južnoj Africi, dvema orkama po imenu Port i Starbord pripisuje se da su naučile okolne orke kako da love i ubijaju velike bele ajkule.

Koristeći mali čamac u Gibraltarskom moreuzu, sličan onom koji orke najčešće napadaju, istraživači su postavili lažno kormilo kako bi ga orke napale, dok je tim ispitivao kako tačno kitovi ciljaju svoj plen.

- Tek počinjemo da odgonetamo koliko su ove životinje pametne - rekao je Gatridž. - To je visoko inteligentna, socijalna životinja.

Orke formiraju bliske društvene grupe, često provodeći ceo život zajedno, učeći da žive i rade kao tim predatora širom sveta, komunicirajući kroz niz klikova i poziva. To im takođe daje jasnu prednost nad velikim belim ajkulama, koje komuniciraju na mnogo nižim frekvencijama i više se oslanjaju na svoje čulo mirisa kako bi pronašle povređenu ribu.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)