Vreme čitanja: oko 2 min.
Enigmatično ponašanje predatora: Velike bele ajkule odlaze u zonu sumraka, naučnici ne znaju zašto
Vreme čitanja: oko 2 min.
Ogromni morski predatori redovno provode vreme na velikim dubinama, pokazalo praćenje 344 ribe
Veliki morski predatori, uključujući i velike bele ajkule, redovno provode vreme u okeanskoj zoni sumraka i ponoćnoj zoni, duboko ispod dubina okeana na kojima se hrane, pokazalo je istraživanje koje je zbunilo naučnike. Nova studija pokazala je da 12 vrsta velikih predatora, uključujući ajkule, marline, sabljarke i tune, redovno provodi vreme u mezopelagijskoj zoni, koja je poznata i kao zona sumraka, a proteže se između 200 i 1.000 metara dubine. Ponekad odu i u takozvanu ponoćnu zonu, koja se nalazi na dubinama od 1.000 do 3.000 metara. Ipak, niko od naučnika nije siguran zašto se to dešava, piše LiveScience.
- Kako, kad i gde odlaze u ove dubine varira, ali je jasno da su im ove dubine važno mesto boravka, bez obzira na predatore. Jasno je da postoji razlog što odlaze tamo, zašto bi inače to radile? - rekao je za LiveScience Kamrin Braun, vođa istraživanja i naučnik sa Okeanografskog instituta Vuds Houl (WHOI).
Preporučujemo
Gužva i bura u centru naše galaksije: Neverovatna slika „špica“ u središtu Mlečnog puta
„Magično mesto“ krilo pravo blago: Pronađeno 3.000 rimskih novčića i 50 dragulja
Za potrebe studije objavljene u žurnalu PNAS, istraživači su pratili 344 elektronski obeležene ribe tokom kumulativnog perioda od 46.659 dana. Sve su predatori, a među njima su velike bele ajkule (Carcharodon carcharias), tigraste ajkule (Galeocerdo cuvier), kit ajkule (Rhincodon typus), žutorepa tuna (Thunnus albacares) i sabljarka (Xiphias gladius).
Otkrića su pokazala vezu između poniranja u dubine i morskog sloja prepunog malih riba i drugih organizama. Stvorenja iz tog sloja, DSL, idu ka površini tokom noći kako bi se hranile, a onda tonu nazad u zonu sumraka tokom dana. To sugeriše da je moguće da predatori dolaze u DSL da se hrane manjim ribama.
Međutim, tim je otkrio da se se velike bele ajkule spuštaju na dubinu od 1.128 metara, kit ajkule do 1.912, a sabljarke do 2.000 metara.
- Postoje dobri dokazi da se neke vrste spuštaju u dubine zbog potrage za hranom. To je potvrdilo naša očekivanja. Međutim, otkrili smo u nekim slučajevima da definitivno nisu otišle na velike dubine radi hranjenja ili, ako jeste, predstavlja potpuno neku drugačiju interakciju u kojoj love neki misteriozni plen – rekao je Braun.
On navodi da ima dokaza da se zona sumraka ne posmatra kao kritično mesto za boravak velikih predatora, što je greška.
- Ako se dokaže da postoji biomasa u zoni sumraka, onda bi mogla da počne mezopelagijska zlatna groznica. Postoji tu mnogo „ako“ i mnogo pitanja, ali čini se da je biomasa veoma značajna predatorima. Zbog toga moramo bolje da kvantifikujemo te veze između predatora i mezopelagijske biomase da bismo mogli da koristimo te resurse – rekao je Braun.
(Telegraf Nauka/LiveScience)
Povezane vesti
Medved ili lav ili vuk – koji kopneni sisar je najstrašniji predator?
Ovo je katastrofalno otkriće: Nevidljiva šuma planktona širi se ka dubinama, može da poremeti lanac ishrane
Otkriće u dubokom moru baca svetlo na život u toj zoni sumraka
Ova stvorenja iz dubine okeana žive i duže od 500 godina!
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
