„Detinja Carica“ prvi put zaronila do okeanskog dna: Tu pronašla SKRIVENA ČUDA i SVET KAO IZ BAJKE
Naučnici sa broda R/V Falkor Okeanografskog instituta Šmit bili su na velikoj istraživačkoj ekspediciji od 35 dana kako bi ispitali dva hidrotermalna polja u regionu Atlantskog okeana pozatom kao Zona preloma i fraktura Doldrams. Tih dana na okeansko dno su prvi put poslali novu autonomnu podmornicu nazvanu „The Childlike Empress“ ili „Detinja Carica“ (što je naziv po liku iz romana „Beskrajna priča“), koja je tu otkrila skrivena čuda i svet kao iz bajke – ribe sa providnim glavama i očima nalik dvogledima, lignje sa pipcima dugim do osam metara, korale nalik vatrometu...
Ekspedicija je bila u oblasti oko 1.200 kilometara od severoistočne obale Brazila. Ovaj veliki, tektonski aktivni sistem seče najduži planinski venac na svetu - Srednjoatlantski greben. Dok su duž grebena pronađeni mnogi hidrotermalni izvori, ovo su prva poznata polja izvora otkrivena u samom sistemu Doldrams, saopštio je Okeanografski institut Šmit.
Preporučujemo
Ekstremno nizak vodostaj Dunava u Bugarskoj otkrio ostatke mosta Konstantina Velikog stare gotovo 1.700 godina
Naučnici su pratili 4.500 životinja i otkrili iznenađujući uticaj čoveka
Prvobitna zapažanja ukazuju na to da su oba polja hibridni sistemi koji proizvode toplotu, kombinujući tipično vulkansko ispuštanje gasova sa serpentinizacijom, hemijskom reakcijom koja se dešava kada stene iz Zemljinog omotača dođu u kontakt sa morskom vodom. Širom sveta otkriven je samo mali broj mešovitih polja sa karakteristikama vulkanskog porekla i serpentinizacije. Hidrotermalno polje „Lost City“ (Izgubljeni grad) na Srednjoatlantskom grebenu poznat je primer hidrotermalne cirkulacije vođene serpentinizacijom.
- Ovo otkriće pokazuje zašto je istraživanje i dalje važno - izjavio je glavni naučnik ekspedicije dr Aron Mikalef, viši naučnik na institutu MBARI (Monterey Bay Aquarium Research Institute). - Čak i u Atlantskom okeanu, gde se granice ploča proučavaju decenijama, još postoje mesta gde prvi detaljan pogled može otkriti nešto potpuno novo. Ova ekspedicija je pokazala da čak i u jednom od najudaljenijih kutaka okeana, naša planeta ostaje živa, dinamična i puna iznenađenja.
Jedno polje je bilo prostrano i obuhvatalo je 23 hidrotermalna izvora, od kojih je 13 imalo aktivne dimnjake tipa „crni pušači“ (black smokers). Prostire se na 99.000 kvadratnih metara. Na ovom mestu tim je uzeo uzorke superzagrejanih fluida koji dostižu 280 stepeni Celzijusa i primetio anemone, krabe i hiljade slepih škampa roda Rimicaris. Ove životinje se oslanjaju na hemosintetičke bakterije koje koriste hemikalije iz fluida sa izvora kao izvor energije. Drugo polje, mnogo manje i slabije, otkriveno je tokom poslednjeg zarona daljinski upravljanim plovilom (ROV) SuBastian i nalazilo se 170 kilometara od prvog polja.
Ekspedicija predstavlja prvi put da je novo autonomno podvodno plovilo (AUV) „Detinja Carica“ korišćeno za naučne misije, pokazujući svoju efikasnost u brzom lociranju zanimljivih karakteristika morskog dna.
Tokom ekspedicije, naučnici iz Brazilskog geološkog zavoda podelili su svoja zapažanja o anomaliji podataka o vodi prikupljenih u tom regionu 2013. godine, što je pomoglo timu da suzi oblast pretrage. Tim je koristio brodski sonar na R/V Falkor (too) za mapiranje regiona, a zatim „Detinju Caricu“ za generisanje mapa visoke rezolucije koje su im omogućile da precizno odrede koordinate prvog polja i pošalju ROV SuBastian, što je dovelo do vizuelne potvrde aktivnih izvora u rekordnom roku.
Naučni tim je bio iznenađen dokazima o cirkulaciji hidrotermalnih fluida duž raseda, pukotina i strmina tokom svih zarona ROV-a u sistemu Doldrams. Otkriće sugeriše da ovi sistemi igraju značajniju ulogu nego što se ranije mislilo u uvlačenju morske vode u okeansku koru i njenom vraćanju u okean, kao i da bi hidrotermalni izvori mogli biti rasprostranjeniji u ovim regionima, rekao je Mikalef.
Ekspedicija je takođe bila bogata susretima sa dubokomorskim životinjama. Tokom jednog od zarona, tim je posmatrao dve retke velikoperajne lignje (Magnapinna sp.), najdublje nastanjene lignje poznate po svojim nitastim pipcima koji mogu dostići dužinu do 8 metara. Takođe su zabeležili prvi snimak specifične vrste ribe sa providnom glavom i očima nakih dvogledu (Winteria telescopa), dubokomorske životinje poznate po svojoj prozirnoj glavi i cevastim očnim jabučicama.
- Stigli smo tražeći izvore, rasede i podvodne planine. Odlazimo sa nečim još vrednijim: dubljim razumevanjem ekosistema u jednom od najmanje istraženih regiona Atlantskog okeana. Svaki uzorak, svaka slika i svako otkriće približavaju nas korak bliže razumevanju skrivenih delova naše planete - rekla je dr Paula Zapata Ramirez, docentkinja na Univerzitetu Pontificia Bolivariana.
Tokom jednog zarona, tim je posmatrao dve retke velikoperajne lignje (Magnapinna sp.) na dubini od približno 3.634 metra ispod površine okeana.
- Mapiranje skoro 147 kvadratnih kilometara u rezoluciji od 1 metra tokom naše prve naučne misije sa AUV-om „The Childlike Empress“ brzo je otkrilo skrivena čuda dubokog mora. Serpentinizacija je proces u kojem morska voda reaguje sa mineralima u stenama, proizvodeći toplotu i hemijsku energiju koja omogućava životu da cveta u dubokom okeanu bez sunčeve svetlosti, pa bi bolje razumevanje ovih sistema moglo pružiti tragove za pronalaženje života na drugim planetama - rekla je dr Đotika Virmani, izvršna direktorka instituta Schmidt Ocean.
(Telegraf Nauka/Schmidt Ocean Institute)
Povezane vesti
Superzagrejana voda duboko ispod Izgubljenog grada možda pokreće jedan od najneobičnijih ekosistema na Zemlji
Otkrili 31 novu vrstu za samo 2 nedelje: Neverovatan rekord naučnika kraj obala Brazila
Rudarenje u dubokom moru se ubrzava: Da li ekosistemi mogu da se oporave?
Jarko žuti crv pretvara okeanski otrov u zlatne kristale radi preživljavanja
Video: Prvi snimak džinovske lignje
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
