Narvali pomažu istraživačima da otkriju podatke iz najdubljih fjordova istočnog Grenlanda

Oni žive u nekim od najnepristupačnijih voda na Zemlji, gde se temperature okeana kreću oko tačke smrzavanja. A pošto se kreću kroz područja do kojih ljudi retko stižu, u mogućnosti su da pomognu istraživačima u veoma posebnom zadatku.

Opremljeni senzorima, šest narvala iz oblasti zaliva Skorsbi, najvećeg svetskog sistema fjordova na istočnoj obali Grenlanda, skupljali su podatke tokom svog prirodnog kretanja.

Preporučujemo

Ovo je istraživačima sa Univerziteta u Kopenhagenu, iz Grenlandskog instituta za prirodne resurse i drugih institucija obezbedilo potpuno nove podatke do kojih bi inače bilo nemoguće doći.

„Narvali borave u delovima fjordova gde je ranije izvedeno veoma malo merenja. Tamo, 300 kilometara od obale, pronalazimo tragove atlantske vode. Potpuna je novost to što ovo možemo da pokažemo”, kažu istraživači.

Voda u sistemu fjordova je mešavina hladne polarne vode koja potiče sa Arktika i toplije, slanije atlantske prelazne vode iz Atlantskog okeana.

Međutim, ovaj region je dugo bio jedna od glavnih slepih tačaka na okeanografskoj karti. Tamo gde istraživačka plovila često moraju da se vrate nazad, narvali mogu nastaviti da plivaju.

„Sad imamo merenja sa mesta koja možemo upotrebiti u našim modelima, što nam daje mnogo potpuniju sliku okeana. Apsolutno je fantastično koristiti životinje na ovaj način”, kažu naučnici.

Topla voda ubrzava topljenje glečera

Istraživači su kombinovali merenja dobijena pomoću narvala i istorijske okeanografske podatke iz Baze podataka o okeanima (WOD) za region Skorsbi.

„Iskoristili smo dva velika skupa podataka da napravimo jak model koji pokazuje kako su povezani temperatura, salinitet i dubina. Modeli pokazuju da je sloj koji se sastoji od atlantske vode postao deblji, dok je gornji sloj sastavljen od polarne vode postao tanji”, kažu istraživači.

Topla atlantska prelazna voda sad stiže do dubokih basena ispred glečera stotinama kilometara unutar sistema fjordova. „To je voda koja doprinosi topljenju glečera. Pokazujemo kako topla voda može ubrzati stopu kojom glečeri gube led“.

Pomoć u predviđanju klimatskih promena

Za istraživače, ovi rezultati se tiču ne samo okeanskih uslova istočnog Grenlanda. Takođe mogu pomoći u poboljšanju klimatskih modela za predviđanje budućih klimatskih promena.

Topljenje grenlandskih glečera i ledene ploče predstavlja važan faktor u istraživanju klime. Kad se glečeri tope, velike količine slatke vode se oslobađaju u okean, što može uticati na okeansku cirkulaciju i klimatske obrasce daleko od Arktika.

„U velikim klimatskim modelima koji se koriste za predviđanje budućih klimatskih promena, topljenje glečera ima veliku ulogu. Zato je bitno da poboljšamo naše razumevanje toga, naročito zato što Grenland sadrži toliko mnogo leda”, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)