560 miliona dece do 9 godina ugroženo zbog dodatnih mesec dana vrućine: Ovo su najkatastrofalnije posledice

Do 560 miliona dece uzrasta do 9 godina trpi bar jedan dodatni mesec (30 dana ili više) toplotnog stresa zbog klimatskih promena za koje je kriv čovek, pokazalo je novo istraživanje. To odgovara udelu od 43 odsto sve dece u ovoj starosnoj grupi, saopštio je Slobodni univerzitet u Briselu.

Ova dodatna izloženost premašuje bilo koju drugu starosnu grupu i skoro je triput veća od 190 miliona ljudi (30 odsto) uzrasta od 60 do 69 godina koji su izloženi ovoj dodatnoj pretnji po zdravlje, navodi se u saopštenju. Deca su, stoga, već sada nesrazmerno izložena visokim nivoima opasne vlažne toplote izazvane klimatskim promenama, a očekuje se da će se ta izloženost dalje povećavati kako se globalno zagrevanje nastavlja.

Preporučujemo

Prema projektovanim scenarijima klimatskih promena od 1,5 i 2 stepena globalnog zagrevanja – koji će vrlo verovatno biti premašeni ako države nastave sa trenutnim politikama – očekuje se da će broj dece izložene dodatnom mesecu ekstremnih vrućina porasti na 620 miliona (49 odsto), odnosno 650 miliona (59 odsto) dece uzrasta do 9 godina.

Studiju je sproveo međunarodni istraživački tim predvođen Slobnodnim univerzitetom u Briselu i objavljena je u žurnalu Science Advances. Ovo je prva analiza koja na globalnom nivou kvantifikuje kako vrućina nastala usled klimatskih promena utiče na različite starosne grupe, kako danas tako i kakav će uticaj imati u bliskoj budućnosti. U tu svrhu, istraživači su kombinovali demografske podatke sa naprednim klimatskim modelima i naukom o atribuciji, metodom koja procenjuje u kojoj meri klimatske promene doprinose ekstremnim vremenskim uslovima. Rezultati pokazuju da su zdravstveni rizici od klimatskih promena već danas realnost i da su, štaviše, neravnomerno raspoređeni po generacijama i regionima.

Ekstremna vrućina remeti normalno funkcionisanje ljudskog tela, pogoršava osnovna zdravstvena stanja i može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su toplotni udar, dehidratacija i otkazivanje organa. Opasni toplotni talasi postaju sve češći i intenzivniji zbog klimatskih promena, koje su prvenstveno uzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva poput nafte, uglja i gasa.

Studija se fokusira na vlažnu toplotu, koja je opasnija od suve vrućine. Vlažna toplota narušava sposobnost tela da se znoji i hladi, što dovodi do opasnih nivoa toplotnog stresa.

Deca su posebno osetljiva na ekstremne vrućine: njihova tela se zagrevaju brže nego tela odraslih, znoje se manje efikasno i zavise od nege odraslih. Pregrevanje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih rizika, uključujući dehidrataciju i po život opasan toplotni udar, kao i uticaj na učenje i kognitivni razvoj.

Ovi nalazi dolaze u ključnom trenutku za klimatsku politiku. Tekuća energetska kriza još jednom je naglasila rizike zavisnosti od fosilnih goriva, a do 2026. godine svet je već doživeo neke od najtežih toplotnih talasa ikada zabeleženih, od kojih bi neki bili praktično nemogući bez uticaja klimatskih promena.

Foto: Tanjug/AP

- Klimatske promene već uzrokuju da stotine miliona dece širom sveta pate od opasnih vrućina, što predstavlja ozbiljan rizik po njihovo zdravlje. Deca u zemljama u razvoju su nesrazmerno izložena klimatskim ekstremima, kako sada tako i u budućnosti, uprkos tome što su najmanje doprinela istorijskoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Istovremeno, siromaštvo, neadekvatno stanovanje, ograničen pristup hlađenju i preopterećeni zdravstveni sistemi znače da mnoga deca imaju malo opcija da se zaštite od vrućine. Mladi ljudi nisu samo najteže pogođeni klimatskim promenama; oni su takođe na čelu borbe protiv njih, od vođenja školskih štrajkova za klimu do pokretanja važnih klimatskih sporova pred nacionalnim i međunarodnim sudovima. Potrebno je da vlade pojačaju napore i preduzmu ozbiljne i hitne akcije kako bi odgovorile na pozive mladih za klimatsku pravdu – rekla je Roza Pjetroijusti, vodeća autorka studije i doktorantkinja na Slobodnom univerzitetu u Briselu.

- Naše istraživanje naglašava da, kako bi zaštitili buduće generacije, donosioci politika moraju hitno i drastično smanjiti emisije fosilnih goriva i ograničiti globalno zagrevanje u skladu sa Pariskim sporazumom kako bi se zaustavile najkatastrofalnije posledice klimatske krize. Istovremeno, ogromno povećanje klimatskog finansiranja za zemlje u razvoju i ciljane mere prilagođavanja širom sveta, kao što su akcioni planovi za vrućine i poboljšani sistemi javnog zdravlja, biće od suštinskog značaja za zaštitu mlađih generacija u svetu koji se brzo zagreva – rekao je Vim Tiri, vodeći autor studije i profesor na Slobodnom univerzitetu u Briselu.

(Telegraf Nauka/Vrije Universiteit Brussel)