Jarko žuti crv pretvara okeanski otrov u zlatne kristale radi preživljavanja

Ovaj crv iz hidrotermalnog izvora pretvara toksine u svojim ćelijama u manje toksičan mineral.

Duboko ispod površine Pacifičkog okeana živi jarko žuti crv, tamo gde se nijedna druga životinja ne usuđuje – u toksičnim hidrotermalnim izvorima punim arsena i sulfida.

Preporučujemo

Pretvarajući ove otrove u zlatni mineral koji su visoko cenili renesansni slikari, crv neutrališe smrtonosnu pretnju i preživljava u jednom od najnegostoljubivijih staništa na Zemlji.

Naučnici kažu da bi ova neobična strategija borbe otrovom protiv otrova mogla promeniti način na koji shvatamo izdržljivost života u ekstremnim sredinama. Crv preživljava visoke nivoe toksičnih arsena i sulfida kombinujući ih u svojim ćelijama tako da formiraju manje opasan mineral.

Paralvinella hessleri je jedina životinja koja nastanjuje najvreliji deo dubokomorskih hidrotermalnih izvora u zapadnom Pacifiku, gde vrela, mineralima bogata voda izbija iz morskog dna. Ovi fluidi mogu sadržati visoke nivoe sulfida, kao i arsena, koji se akumulira u tkivima Paralvinella hessleri, ponekad čineći više od 1% telesne težine crva.

Istraživači iz Instituta za okeanologiju Kineske akademije nauka ispitivali su kako P. hessleri može da toleriše visoke nivoe arsena i sulfida. Upotrebili su najsavremeniju mikroskopiju i DNK, proteinske i hemijske analize da bi identifikovali ranije nepoznat proces detoksikacije. Crv akumulira čestice arsena u svojim kožnim ćelijama, koje zatim reaguju sa sulfidom iz fluida hidrotermalnog izvora i formiraju male komade žutog minerala zvanog orpiment (auripigment).

Istraživanje daje uvide u novu strategiju detoksikacije koju P. hessleri koristi u cilju borbe otrovom protiv otrova, što mu omogućava da živi u ekstremno toksičnoj sredini.

Ranije studije su otkrile da srodni crvi u drugim delovima sveta, kao i neke vrste puževa u zapadnom Pacifiku, takođe akumuliraju visoke nivoe arsena i mogu da koriste istu strategiju.

Teško je poverovati da bilo koja životinja može da preživi, a kamoli da se uspešno razvija, u tako ekstremnoj i toksičnoj sredini, kažu istraživači. Ovaj nalaz je još fascinantniji zato što su orpiment – isti toksični, zlatni mineral koji crv proizvodi – nekad visoko cenili srednjovekovni i renesansni slikari. Čudan spoj biologije i istorije umetnosti dešava se u dubinama okeana.

„Dugo nas je zbunjivala priroda žutih unutarćelijskih granula sa intenzivnom bojom i skoro savršenim sferičnim oblikom. Bila je potrebna kombinacija mikroskopije, spektroskopije i Ramanove analize da bismo ih identifikovali kao orpiment“, kažu autori studije.

Takođe se nadaju da će model „otrovom protiv otrova“ podstaći naučnike da preispitaju kako morski beskičmenjaci reaguju sa toksičnim elementima u svojoj životnoj sredini i možda ih koriste.

(Telegraf Nauka/Science Daily)