TEKTONSKE PROMENE Afrika se raspada mnogo brže nego što smo mislili, formira novi svetki okean

Geolozi su otkrili da će se afrički kontinent podeliti mnogo ranije nego što se to mislilo. Aktivna tektonska zona rascepa dostigla je "kritični prag" i uskoro će se razdvojiti, stvarajući novi okean.

Ipak, "uskoro" je relativan pojam! Za to će i dalje biti potrebno još nekoliko miliona godina, ali to je treptaj oka na geološkoj vremenskoj skali, prenosi portal Science Alert.

Preporučujemo

"Otkrili smo da je proces razdvajanja u ovoj zoni uznapredovao više i da je Zemljina kora tanja nego što je iko ranije smatrao", kaže Kristijan Rovan, geonaučnik sa Univerziteta Kolumbija.

"Istočna Afrika je u procesu razdvajanja odmakla dalje nego što se ranije mislilo".

Najintrigantnija stvar u vezi sa ovim otkrićem jesu njegove posledice po našu sopstvenu istoriju. Turkana zona rascepa u Keniji bogata je fosilima ranih hominina, što ukazuje na to da je predstavljala ključnu lokaciju za evoluciju čoveka.

Međutim, novo otkriće ukazuje na to da taj region možda nije nužno bio značajniji za naše pretke od bilo kog drugog područja u Africi, već je moguće da su upravo ovi geološki procesi stvorili veoma povoljne uslove za fosilizaciju.

Današnji raspored kontinenata na Zemlji nama deluje kao nešto stalno i nepromenljivo, ali oni se stalno pomeraju, doduše, izuzetno sporo.

Pre više od 200 miliona godina, svi su bili spojeni u jedan superkontinent, a predviđa se da će se u dalekoj budućnosti (uglavnom) ponovo spojiti.

Tamo gde se dve tektonske ploče susreću, nastaju planine. Tamo gde se udaljavaju jedna od druge, nastaju okeani.

Veliki istočnoafrički rascep jasan je primer ovog drugog procesa. Afrička tektonska ploča trenutno se deli na dve: ogromnu Nubijsku ploču na zapadu, koja obuhvata najveći deo kontinenta, i manju Somalijsku ploču, koja obuhvata veći deo istočne obale i ostrvo Madagaskar.

Za potrebe nove studije, naučnici su se usredsredili na određeni deo tog sistema: Turkana rascep, koji se prostire stotinama kilometara kroz Keniju i Etiopiju. Tim je analizirao prethodno izvršena seizmička merenja u tom regionu i izračunao kolika je debljina Zemljine kore na tom području.

Ispostavilo se da je ona mnogo tanja nego što se očekivalo: u samom središtu rascepa debela je svega oko 13 kilometara. Poređenja radi, Zemljina kora je duž ivica područja rascepa deblja od 35 kilometara.

A kada kora zoni rascepa postane tanja od oko 15 kilometara, to znači da je ušla u fazu koja se naziva "sužavanje". Nakon što dostigne tu tačku, kontinentalni raspad je gotovo neizbežan.

"Što je kora tanja, to postaje slabija, što pomaže u promociji kontinuiranog riftovanja2, kaže Rovan.

Za nekoliko miliona godina, završiće ovu fazu i ući u sledeću: okeanizaciju. Kao što ime sugeriše, tako se formira novi okean.

Kora će se toliko rastegnuti da magma izbija odozdo, koja se zatim skuplja i hladi da bi formirala basen. Ovo će postati novo morsko dno, kako voda počinje da nadira iz Indijskog okeana.

Ovaj proces već počinje u Afarskoj depresiji, koja se nalazi u severoistočnoj Africi blizu Crvenog mora.

Istraživači procenjuju da je Turkana rascep ušao u svoju trenutnu fazu sužavanja pre oko 4 miliona godina, nakon dužeg perioda vulkanske aktivnosti. Zanimljivo je da se ovo poklapa sa starošću najranijih fosila hominina i dokaza pronađenih u tom području.

Tim sugeriše da ovo verovatno nije slučajnost. Kako je pukotina počela da se sužava, sedimentacija je počela brže da se akumulira, što je činilo savršenim za snimanje detaljnog zapisa života koji je tamo živeo u to vreme.

"Vremenska podudarnost između ove tektonske tranzicije i početka kontinuiranih, debelih slojeva koji sadrže fosile sugeriše da je faza suženja obezbedila kritične uslove za očuvanje fosila", pišu istraživači.

"Pretpostavljamo da su ove tektonske promene igrale fundamentalnu ulogu u oblikovanju izuzetnog paleoantropološkog zapisa zone rifta Turkana".

Istraživači kažu da bi budući rad mogao da istraži ovu vezu. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

(Telegraf.rs)