Mumija persijske princeze trebalo je da promeni istoriju: Forenzičke analize otkrile da je reč o prevari

Kada je u Pakistanu 2000. objavljeno da je pronađena savršeno očuvana mumija za koju se tvrdilo da pripada persijskoj princezi staroj oko 2.600 godina, vest je odjeknula širom sveta. Da je otkriće bilo autentično, moglo je iz korena da promeni dosadašnja saznanja o drevnoj Persiji i njenim pogrebnim običajima. Umesto toga, usledio je niz otkrića koja su ovaj slučaj pretvorila u jednu od najpoznatijih arheoloških prevara modernog doba, piše Popular Mechanics.

Priča je počela kada se na ilegalnom tržištu antikviteta pojavila bogato ukrašena mumija smeštena u drveni sarkofag. Uz nju su pronađeni predmeti koji su trebalo da potvrde njeno kraljevsko poreklo, uključujući zlatnu krunu i natpis na klinastom pismu u kojem se navodilo da je reč o Roduguni, navodnoj ćerki persijskog vladara Kserksa I.

Preporučujemo

Vest je izazvala ogromnu pažnju stručnjaka, ali i vlada nekoliko država. Iran je tvrdio da mumija predstavlja deo njegovog kulturnog nasleđa i zatražio njeno vraćanje, dok su Pakistan i Avganistan takođe polagali pravo na nalaz, smatrajući da bi mogao da potiče sa njihove teritorije. Pre nego što je uopšte utvrđeno poreklo mumije, oko nje je već izbio međunarodni spor.

Međutim, arheolozi su vrlo brzo počeli da uočavaju detalje koji nisu odgovarali istorijskim činjenicama. Na natpisima su primećene jezičke i gramatičke greške koje ne bi bile očekivane na autentičnom persijskom kraljevskom artefaktu. Pojedini simboli bili su neuobičajeni za period kojem je mumija navodno pripadala, a stručnjaci su ukazali i na to da drevni Persijanci nisu praktikovali mumifikaciju na način karakterističan za Stari Egipat.

Sumnje su dodatno pojačane nakon detaljnih forenzičkih analiza. Rendgenski snimci i CT pregledi pokazali su da stanje kostiju i mekih tkiva ne odgovara telu starom više od dve i po hiljade godina. Ubrzo su usledila i druga ispitivanja, uključujući radiokarbonsko datiranje, koja su potvrdila da telo potiče iz savremenog doba, a ne iz antičke Persije.

Istraga je zatim dobila potpuno drugačiji tok. Umesto da proučavaju drevnu princezu, stručnjaci su pokušavali da utvrde identitet žene čije je telo iskorišćeno za izradu lažne mumije. Analize su pokazale da je reč o osobi koja je umrla svega nekoliko godina pre nego što je mumija pronađena. Pojedini forenzičari procenili su da su na telu postojali tragovi koji su mogli ukazivati na nasilnu smrt, mada okolnosti nikada nisu do kraja razjašnjene.

To je otvorilo mnogo ozbiljnije pitanje od same falsifikacije istorijskog predmeta. Ukoliko je telo zaista pripadalo ženi koja je nedavno preminula, postojala je mogućnost da je reč o žrtvi ubistva ili da je njeno telo namerno oskrnavljeno kako bi bilo predstavljeno kao drevna mumija i prodato na crnom tržištu antikviteta za ogromnu sumu novca.

Slučaj je pokazao koliko su savremene naučne metode važne u proveri autentičnosti arheoloških nalaza. Nekada je bilo dovoljno da predmet izgleda staro i da ga prati uverljiva priča. Danas stručnjaci koriste čitav niz analiza – od radiokarbonskog datiranja i CT skeniranja do hemijskih i genetskih ispitivanja – kako bi utvrdili starost, poreklo i način na koji je predmet nastao.

Lažna persijska princeza postala je jedan od najpoznatijih primera kako želja za senzacionalnim otkrićem može da zavara i javnost i kolekcionare. Istovremeno, ovaj slučaj podsetio je na razmere ilegalne trgovine kulturnim dobrima, jednog od najprofitabilnijih oblika organizovanog kriminala u svetu. Vredni istorijski predmeti, ali i njihove vešto izrađene kopije, godinama završavaju na crnom tržištu, gde dostižu milionske iznose.

Iako je prevara razotkrivena, jedna misterija ostala je nerešena. Identitet žene čije je telo iskorišćeno nikada nije pouzdano utvrđen, a okolnosti pod kojima je završila u sarkofagu i danas izazivaju brojna pitanja. Tako je priča koja je trebalo da donese jedno od najvećih arheoloških otkrića 21. veka na kraju postala upozorenje koliko je važno da svako spektakularno otkriće bude potvrđeno naučnim dokazima, ali i podsetnik da se iza nekih istorijskih senzacija mogu kriti sasvim stvarne ljudske tragedije.

(Telegraf Nauka / Popular Mechanics)