Otkriven jedini portret poslednjeg vizantijskog cara: Konstantin XI sin je srpske princeze
Jedini poznati portret poslednjeg vizantijskog cara Konstantina XI Paleologa Dragaša otkriven je u crkvi manastira Taksijarha u Egijaleji, saopštilo je Ministarstvo kulture Grčke. Portret je nastao sredinom 15. veka, a tokom konzervatorskih radova otkrila ga je arheološkinja dr Anastasija Koumousi, direktorka eforata za antikvitete Aheje.
Portret otkriven ispod jednog sloja slika izuzetan je zbog toga što drugi portreti poslednjeg cara Istočnog rimskog carstva, čija je majka bila srpska princeza Jelena Dragaš, ne postoje.
Autentična predstava vladara
- Još jednom se pokazalo da je rad eforata za antikvitete Ministarstva za kulturu ekstremno važan za konzervaciju i restauraciju spomenika, kao i otkrivanje jedinstvenih arheoloških svedočanstava povezanih sa istorijskim ličnostima. U ovom slučaju, portret je povezan sa poslednjim vizantijskim carem, a ovo je jedini poznati portret ovog vladara. Slikar je verovatno napravio portret po karakteristikama Konstantina XI Paleologa po sopstvenoj percepciji, što znači da nije nastao kao zvanični imperijalni portret, što je bio običaj, već predstavlja samog cara – rekla je Lina Mendoni, ministarka kulture Grčke.
Na fresci se vidi odrastao muškarac koji nosi imperijalne simbole – luksuzni ogrtač preko odore, krunu i žezlo. Na zlatnom ogrtaču su ukrasi preko kojih je dvoglavi orao s krunama, grb dinastije Paleologa. Sve to dovelo je do identifikacije.
Ovo je poslednji portret nekog vizantijskog cara nastao dok je ova država postojala i jedini poznati portret Konstantina XI Paleologa Dragaša, koji je vladao od 6. januara 1449. do 29. maja 1453. Ovo je, navodi se u saopštenju, autentični portret, koji precizno predstavlja karakteristike cara, a ne zvanična i izmenjena verzija nastala za potrebe carstva.
Konstantin XI bio je brat ktitora obnove manastira, despota Dimitrija i Tome. Veruje se da je portret nastao u Mistri, gde je Konstantin živeo kao despot pet godina, pre nego što je dobio carsku krunu.
Smrt tokom pada Carigrada
„Despot Konstantin pozvan je da zauzme carigradski presto. Jovan VIII umro je 31. oktobra 1448. bez dece, a pošto je malo pre toga umro i Teodor, carska kruna pripala je despotu Konstantinu, trećem sinu cara Manojla II i Jelene Dragaš, kćeri Konstantina Dejanovića. Krunisan u Moreji 6. januara 1449. Konstantin Dragaš je u martu stigao u Carigrad“, napisao je Georgije Ostrogorski u Istoriji Vizantije.
Kao i njegov brat, dodao je, car Konstantin XI je sve svoje nade polagao u pomoć sa Zapada. Ove nade bile su slabe, ali drugih uopšte nije bilo.
„Za 29. maj Mehmed je naredio generalni napad. (…) U zoru je počeo juriš na grad. Herojska odbrana duže vreme je odolevala svim napadima. Tada je sultan bacio u borbu svoju glavnu rezervu, janičare, pa su ove elitne osmanlijske trupe uspele da se posle teške borbe popnu na zid. U odlučnom trenutku Đustinijani, koji se pored cara hrabro borio, smrtno je ranjen. To je izazvalo zabunu u redovima branilaca i ubrzalo prodor Turaka. Uskoro je grad bio u njihovim rukama. Konstantin XI Dragaš borio se do poslednjeg časa i našao je u borbi smrt koju je tražio. (…) Carigrad je postao prestonica Osmanlijskog carstva. Vizantijsko carstvo prestalo je da postoji“, napisao je Ostrogorski.
Jelena je bila ćerka Konstantina Dragaša Dejanovića, srpskog velmože koji je u vreme raspada Srpskog carstva vladao velikom oblašću na istoku države. On je postao turski vazal posle Maričke bitke 1371, a poginuo je u bici na Rovinama 1395. Jelena se 1392. udala za vizantijskog cara Manojla II Paleologa (1391-1425) i jedina je vizantijska carica Srpkinja. Dva njena sina ponela su carsku krunu – Jovan VIII (1425-1448) i Konstantin XI.
(Telegraf Nauka)
Video: Vasiljević: Reč je o nekropoli bjelobrdske kulture
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.