Sahranjen u Dolini kraljica, njegova žena vladala kao muškarac: Šok priča o faraonu čija je grobnica otkrivena

Otkriće grobnice Tutmesa II (Tutmosa II u nekim transkripcijama) u tebanskoj nekropoli kraj Luksora, u Egiptu, prvo je otkriće faraonske grobnice posle više od jednog veka. Telo vladara nije bilo u njoj, jer se već dugo čuva u Nacionalnom muzeju egipatske civilizacije, ali najveće iznenađenje, ipak, bilo je to što se grobnica nalazi ne u Dolini kraljeva, već u Dolini kraljica.

Ipak, one koji znaju šokantnu priču o Tutmesu II to možda i ne čudi toliko – ovaj faraon vladao je kratko, a na prestolu ga je nasledila njegova polusestra i žena – Hatšepsut, koja je vladala kao kralj i ostavila je mnogo veći trag u istoriji.

Preporučujemo

- Tek pronađena grobnica otkriva nam sveže detalje o Tutmesu II i njegovoj ulozi u društvenopolitičkoj strukturi 15. veka pre nove ere u Egiptu, što je bio period teritorijalne ekspanzije, bogatstva i političkih intriga. Ona baca svetlo i na shvatanje vladavine. Tutmos II predstavljen je kao neefikasan vladar, a najnovija otkrića tome ne protivreče. Za razliku od njegovog oca Tutmosa I, koji je proširio Egipat zahvaljujući vojnoj moći, ili njegovog sina Tutmosa III, koji je bio jedan od najpoznatijih kraljeva-ratnika, njegova skromna grobnica pokazuje da njegova baština nije bila proslavljena kao što je to slučaj sa drugim faraonima 18. dinastije – napisali su za The Conversation Ana M. Kotarba-Morli, profesorka Univerziteta u Adelejdu, i Katarzina Kapijec, profesorka Poljske akademije nauka.

- Sama lokacija grobnice je zanimljiva, jer je ona kraj grobnica žena kraljeva, uključujući tu i grobnicu Hatšepsut, koja je napravljena dok je bila kraljica. Vladavina Tutmosa II i dalje je pod velom misterije, a potraga za grobnicom trajala je vekovima – navele su one.

- Tutmes I je uveo novi stil kraljevskih grobnica, koji je postao standardan u narednim vekovima. On je napustio običaj sahranjivanja kraljeva u piramidama kraj Memfisa, a sam Tutmes I položen je na večni počinak u grobnici uklesanoj u stenu koja se nalazi u pustinjskoj dolini naspram grada Tebe, gde ranije nije bilo grobnica. Kraljev hram mrtvih izgrađen je podalje od kraljeve grobnice. Ova stenovita dolina jeste čuvena Dolina kraljeva, gde su sahranjivani svi potonji vladari sve do kraja 20. dinastije. Kraljice, neki dvorani i plemići sahranjeni su nedaleko odatle u drugoj dolini, danas poznatoj kao Dolina kraljica – napisala je Ameli Kurt u knjizi „Stari istok“ i dodala:

Skromna grobnica faraona Tutmosa II... Foto: Sui Xiankai / Xinhua News / Profimedia

- Njegov naslednik, Tutmes II, nije dugo vladao. Procene se kreću između četiri (1494-1490) i 12 godina (1491-1479). Njegova udovica Hatšepsut, koja je 21 godinu vladala, u nekim prilikama sigurno, kao muški suveren, bolje je poznata. Ona se koristila faraonskim titulama, nosila mušku kraljevsku odoru, poput ceremonijalne brade, postavila je svoju ćerku Neferure, da obavlja obrednu dužnost kraljice, te su je priznali kao kralja njeni zvaničnici.

Ona je povela uspešne pohode na Nubiju i južnu Palestinu i organizovala pomorske ekspedicije u Punt (u oblasti današnje Eritreje), dodaje Ameli Kurt.

- Njen proslavljeni hram mrtvih u Deir el-Bahriju u zapadnoj Tebi bio je ukrašen složenim scenama koje prikazuju putovanje u Punt, kao i njeno božansko rođenje i priču o tome kako je njen otac, Tutmes I, odabrao da vrši kraljevsku službu. Mnoge pojedinosti ove zanimljive epizode u egipatskoj istoriji, kad je žena bila na prestolu, nepoznate su. Najverovatnije je Hatšepsut stekla položaj moći zbog toga što je bila regentkinja za Tutmesa III, mladog sina Tutmesa II. Njen postupak jamačno treba da razumemo kao dinastički odbrambeni mehanizam: u situaciji kad je funkcija kralja bila u krizi, ona je bila u stanju da zaštiti vlast svoje dinastije tako što je na sebe preuzela ulogu faraona. Ukoliko je ovo tumačenje tačno, onda je ona bila izuzetno uspešna. Tutmes III je glatko ušao u svoju samostalnu vladavinu nakon njene smrti. Presto je ostao u rukama iste porodice još 150 godina – napisala je ona.

(Telegraf Nauka)