Prijatelji lutali poljem, detektor metala zapištao: Našli NAJVEĆE VIKINŠKO BLAGO, lokacija strogo čuvana tajna
Najveće vikinško blago u Norveškoj pronađeno je na polju blizu Rene u Esterdalenu. Potraga je još u toku, ali je do sada iskopano čak 2.970 srebrnjaka iz vikinškog doba, saopštio je Muzej kulturne istorije Univerziteta u Oslu.
Do otkrića su došla dvojica hobista – Rune Setre i Vegard Serli – koji su sa detektorom metala lutali poljem 10. aprila kada je uređaj počeo da pišti. Ispostavilo se da je reagovao na srebrne novčiće. Oni su ih pronašli 19 i odmah su stali kako bi o svemu obavestili upravu okruga Inlandet.
Preporučujemo
DNK analiza otkrila tajne groba brata i sestre
Otkriva se tajna porekla Gota: Analiza drevnog DNK iz grobova sa Balkana iznenadila naučnike
Riznica nazvana Merstad, Emot, po opštini u kojoj je pronađena, bez premca je u norveškom kontekstu. Arheolozi okruga Inlandeta i hobisti sa detektorima metala rade zajedno kako bi ispitali polje, a u saradnji sa Muzejom kulturne istorije i Upravom za kulturnu baštinu.
- Ovo je istorijsko otkriće. Činjenica da je iz vikinškog doba čini ga još spektakularnijim. To ne bi bilo moguće bez odličnog rada uprave Inlandeta, a naročito hobista sa detektorima metala. Ovo je otkriće koje cela Norveška zaslužuje da doživi - izjavio je Andreas Bjeland Eriksen, ministar za klimu i životnu sredinu Norveške, u saopštenju za javnost.
Nalaz pruža redak uvid u ekonomiju i veze u Norveškoj tokom perioda obeleženog velikim političkim promenama.
5 najvećih vikinških riznica novca
- Merstad, Emot (pronađena 2026), više od 2.900 kovanica, deponovana oko 1047. godine.
- Erstad, Egersund (pronađena 1836–1843), zakopana nakon 1029. godine, 1.849 kovanica.
- Kapija Droningen, Trondhajm (pronađena 1950), nakon otprilike 1035. godine, oko 964 kovanice.
- Foldej, Jelsa, Rogaland (pronađena 1907), nakon otprilike 1051. godine, 776 kovanica.
- Sletej, Sola, Rogaland (pronađena 1866), nakon otprilike 1018. godine, 578 kovanica.
Numizmatičari Muzeja kulturne istorije u Oslu pregledali su neke od srebrnih kovanica i izvestili da su uglavnom engleske i nemačke, uz nekoliko danskih i norveških. Među njima su kovanice kovane pod Knutom Velikim, Etelredom II, Otom III i Haraldom III Strogim.
- Riznica uključuje novčiće iz perioda od 980-ih do 1040-ih godina. Strani novac je dominirao cirkulacijom u Norveškoj sve dok Harald II Srtogi (1046–1066) nije uspostavio nacionalnu kovanicu – objasni oje profesor Svejn Gulbek.
Tokom Haraldove vladavine, kraljevi sopstveni novčići postepeno su zamenili većinu stranih valuta u opticaju.
- Riznica je sakrivena baš na samom početku tog razvoja – dodao je Gulbek.
Čuvanje lokacije
Istraživanja su još u toku, a arheolozi sada rade na dobijanju pregleda o obimu i kontekstu nalaza. Radi obezbeđivanja spomenika kulture, lokacija nalaza se čuva, a pristup području je ograničen. Nalazi ovog tipa su automatski zaštićeni prema Zakonu o kulturnom nasleđu Norveške.
- Apsolutno je fantastično što je najveća riznica vikinškog novca u istoriji Norveške pronađena baš ovde u okrugu Inlandet – rekao je Tom Svelet, predsednik glavnog odbora za kulturu u okružnoj upravi Inlandeta, koji je odao priznanje onima koji su pronašli blago.
Generalna direktorka Uprave za kulturnu baštinu Norveške Hana Geiran takođe je oduševljena vestima.
- Jedva sam poverovala svojim ušima kada sam čula za nalaz. Ovo je i nacionalni i međunarodni događaj, a malo šta zaokuplja maštu ljudi kao vikinško doba u Norveškoj – rekla je ona.
Bogatstvo od proizvodnje gvožđa
Otkriće je izazvalo veliko uzbuđenje među arheolozima.
- Ovo je zaista jedinstveno otkriće kakvo se doživi možda samo jednom u celoj karijeri. Biti prisutan kada nešto ovako izađe na videlo je jednostavno veliko iskustvo, kako profesionalno, tako i lično – rekla je Maj-Tove Smiset, arheološkinja i viša savetnica u okružnoj upravi Inlandeta.
Arheolog Jostein Bergstel iz Muzeja kulturne istorije sada priprema dalja arheološka iskopavanja na polju gde su pronađeni srebrni novčići. On veruje da zna zašto se vikinška riznica pojavila baš ovde.
- Od 900-ih pa do kasnih 1200-ih godina, na ovom području je postojala ogromna proizvodnja gvožđa. Ruda je vađena iz močvara, a prerađeno gvožđe je izvoženo u Evropu – rekao je Bergstel.
On veruje da riznica kovanica predstavlja akumulirani kapital koji potiče od ove aktivnosti. Tokom ranijih iskopavanja, Muzej kulturne istorije je otkrio dokaze da se vađenje gvožđa odvijalo na industrijskom nivou upravo u ovim predelima.
Pronađeno detektorom metala
Kako piše Muzej kulturne istorije, sve je počelo kada su Rune Setre i Vegard Serli pronašli 19 srebrnih novčića u petak, 10. aprila. Sumnjajući da su locirali riznicu, prekinuli su potragu i obavestili arheologe.
- Ono što ovo čini još radosnijim je način na koji je nalaz tretiran. Setre i Serli su odmah stupili u kontakt i uradili sve po pravilima, u potpunosti u skladu sa smernicama Uprave za kulturnu baštinu. Bili su veoma kooperativni i aktivno su doprineli obezbeđivanju i dokumentovanju nalaza na najbolji mogući način – rekla je Smisetova.
Ona dodaje da su obojica završila kurseve koje okružna uprava organizuje za hobiste sa metal detektorima, i da je takva saradnja apsolutno ključna ako želimo da sačuvamo naše kulturno nasleđe.
- Ovo je primer kako to treba raditi – zaključila je.
Činjenice o najvećoj riznici
- Najveća riznica kovanica iz vikinškog doba u istoriji Norveške pronađena je kod Rene, u opštini Emot u Inlandetu.
- Do 29. aprila 2026. godine pronađeno je ukupno 2.970 srebrnih novčića.
- Pronađeno je i sečeno srebro od nakita.
- Ovo je riznica iz sredine 11. veka, deponovana oko 1047. godine.
- Riznicu su otkrili Vegard Serli i Rune Setre, koji su odmah obavestili arheologe.
- Arheolozi kontinuirano registruju i prikupljaju kovanice. One se zatim transportuju u Kabinet kovanica u Muzeju kulturne istorije, gde će biti katalogizovane i proučavane.
- Riznica će biti predmet istraživanja dugi niz godina.
- Velike riznice iz vikinškog doba su izuzetno retke u Norveškoj, a nalaz u Reni predstavlja novi vrhunac u norveškoj arheologiji.
- Poslednji put je velika riznica vikinškog novca u Norveškoj pronađena 1950. godine.
Podsetimo, vikinško doba termin je koji se koristi za period kada su nordijski ratnici iz Skandinavije krenuli u istraživanja, trgovinu, pljačke i osvajanja širom Evrope, pa i sveta. Smatra se da je vikinško doba počelo 8. juna 793. napadom na ostrvo Lindsfarn, severoistočno od obale Velike Britanije, i da je trajalo do bitke kod Stamford bridža 25. septembra 1066.
(Telegraf Nauka/Kulturhistorisk museum)