Naučnici srušili teoriju staru 55 godina: Ne, na drevnom peharu nije prikazan Enuma Eliš, ali...

Na peharu iz Ajn Samije, srebrnoj posudi iz srednjeg bronzanog doba (2650-1950. pre nove ere), nije prikazan vavilonski mit o stvaranju sveta, kako se mislilo decenijama, već potpuno drugi mit, pokazala je nova studija

Pehar je otkriven u drevnoj grobnici u Judejskim brdima pre 55 godina. Od tada je preovladavalo mišljenje da ikonografija drevnog pehara prikazuje vavilonski mit o stvaranju sveta - Enuma Eliš. Sada, studija objavljena u Journal of the Ancient Near Eastern Society „Ex Oriente Lux“ tvrdi da je drugo objašnjenje mnogo verovatnije, piše Phys.org.

Preporučujemo

Pehar iz Ajn Samije jedinstvena je posuda, jer se smatra jedinim delom autentične umetnosti otkrivenim iz ovog perioda na prostoru Levanta. Spoljašnjost je ukrašena nizom scena. Nažalost, deo pehara je oštećen i nedostaje deo scene, što tumačenje čini još težim.

Dve scene

Vidljivi elementi uključuju delimično ljudsku, delimično životinjsku figuru koja drži komade biljaka u rukama, sa rozetom nebeske prirode između nogu. Smatra se da su u pitanju noge dva odvojena bika, koja se odvajaju od gornjeg dela tela figure. Velika i impozantna zmija stoji visoko pored himere.

Sledeća scena, koja izgleda da je hronološki kasnija, prikazuje dve ljudske figure koje drže dva kraja polumeseca, a iznad je sunce s licem. Ovde je zmija smirenija, leži ravno ispod polumeseca.

Prvobitni istraživači, posebno Jigal Jadin, verovali su da scene prikazuju proto-verziju mita Enuma Eliš, priče o tome kako bog Marduk ubija boginju Tijamat i od njenog tela stvara svet.

Međutim, kritičari ove teorije naglašavaju da scene na peharu ne prikazuju nikakvu bitku ili nasilje. I još važnije, mit Enuma Eliš se pojavio tek oko hiljadu godina nakon što je pehar proizveden.

Autori nove studije navode da ikonografija pehara predstavlja miran proces uređenja kosmosa, a ne specifičan mit, poput Enuma Eliša. Kažu da prva scena predstavlja haotično vreme, a zatim druga scena prikazuje red i strukturu. Glavni fokus je to što se božanstvo sunca (mala rozeta na dnu) tek rađa u prvoj sceni i kasnije se uzdiže na istaknutiji položaj.

- Umetnik je efikasno prikazao protok vremena kroz niz jednostavnih stilskih izbora. Na primer, na levoj strani, sunce izgleda prilično malo, pokazujući da je skoro rođeno, dok na desnoj strani izgleda da je poraslo i zrači snagom i srećom – naveli su autori i dodali:

- Kao što se moglo očekivati, božanstva imaju otprilike istu veličinu u obe scene, budući da su besmrtna. Međutim, ona su evoluirala tokom vremena - umesto gole kože, kasnije nose elegantnu tuniku, njihova pokrivala za glavu su modernija, a njihove uši su ukrašene minđušama. Nekoliko bora na vratu može ukazivati na to da čak i bogovi stare. Zmija takođe izgleda da je vidno ostarila tokom mnogo godina otkako je haos potčinjen. Kada je zmija vladala kosmosom, stajala je visoko i izgledala samouvereno. Ali sada, zahvaljujući snazi i naporima velikih bogova koji aktivno održavaju kosmički red, potčinjena zmija izgleda pognuto.

Mit o stvaranju

Tim navodi nekoliko sličnosti sa drugim umetničkim prikazima kosmoloških mitova širom Bliskog istoka, sa paralelama u Egiptu, Mesopotamiji i Maloj Aziji.

- Dva najživopisnija primera citirana ovde su završna scena na sarkofagu Setija I (1279. p.n.e.) i reljef ljudi-bikova iz hetskog svetilišta Jazilikaja (oko 1230. p.n.e.) u centralnoj Anadoliji. Pehar iz Ajn Samije odražava rani izvor ove izvorno mesopotamske ikonografije – naveli su autori.

Ovo je navelo tim da veruje da je pehar dizajnirao pojedinac iz južne Mesopotamije i da je proizveden u severnoj Mesopotamiji ili severnoj Siriji, zbog dostupnosti srebra u regionu.

Iako nova studija nudi uverljive argument, i dalje postoji neizvesnost o namerama tvorca. Originalno stanje pehara pri otkriću nije bilo dobro dokumentovano, a tumačenje ikonografije se oslanja na ikonografske paralele, a ne na direktne tekstualne dokaze.

Mark Smit, istraživač biblije sa Prinstona, koji nije bio uključen u studiju, rekao je za Smithsonian da ikonografija može predstavljati druge mitove, kao što je Baalov ciklus.

- Mislim da je primedba na pretpostavku da je to vavilonska priča o stvaranju sveta tačna, ali nije jasno da je ovo uopšte mit o stvaranju – rekao je on.

(Telegraf Nauka/Phys.org)