Skeleti kraj crkava otkrili ZASTRAŠUJUĆU ISTINU: Dečja nemaština ostavlja ožiljke i izaziva ove bolesti

Groblja crkava u Londonu i Linkolnširu skrivaju hemijske odjeke gladi, zaraza i preživljavanja. Oni su sačuvani u zubima osoba koje su živele u najkatastrofalnijim periodima engleske istorije, otkrili su naučnici.

- Moje kolege i ja smo, u novoj studiji (objavljenoj u žurnalu Science Advances, prim. aut.) ispitali više od 270 srednjovekovnih skeleta kako bismo ispitali na koji način neuhranjenost i nemaština u detinjstvu utiču na zdravlje kasnije u životu i na očekivani životni vek – napisala je za The Conversation Džulija Bomont, istraživač biološke antropologije na Univerzitetu u Bredfordu i dodala:

Preporučujemo

- Fokusirali smo se na ljude koji su živeli u razorno vreme Crne smrti (1348-1350), koji je uključivao godine gladi tokom malog ledenog doba i velike goveđe kuge, epidemije koja je usmrtila dve trećine stoke u Engleskoj i Velsu. Otkrili smo da su biološki ožiljci nemaštine u detinjstvu iz tog vremena ostavili trajne tragove na telu. Ovi nalazi ukazuju na to da rani nutritivni stres, bilo u 14. veku ili danas, može imati posledice koje traju dugo nakon detinjstva.

Dečji zubi su vremenske kapsule

Dečji zubi se ponašaju kao male vremenske kapsule, dodaje ona. Tvrdi sloj unutar svakog zuba, koji se zove dentin, nalazi se ispod gleđi i formira se dok odrastamo. Jednom formiran, ostaje nepromenjen doživotno, stvarajući trajan zapis onoga što smo jeli i doživeli.

- Kako se naši zubi razvijaju, oni upijaju različite hemijske verzije (izotope) ugljenika i azota iz hrane, koji se zatim zaključavaju u strukturi zuba. To znači da naučnici mogu da pročitaju priču o ishrani neke osobe u detinjstvu analizirajući njene zube. Metod merenja hemijskih promena u uzastopnim slojevima zuba je skorašnji napredak koji se koristi za preciznije identifikovanje promena u ishrani stanovništva iz prošlosti. Kada deca gladuju, njihova tela razgrađuju sopstvene masne naslage i mišiće kako bi nastavila da rastu. To u novonastalom dentinu ostavlja drugačiji potpis od izotopa iz hrane. Ovi potpisi čine vekovima staru glad i nemaštinu vidljivim i danas, pokazujući tačno kako je trauma iz detinjstva uticala na zdravlje u srednjem veku – navela je Bomontova i dodala:

- Identifikovali smo karakterističan obrazac koji je ranije viđen kod žrtava velike irske gladi. Uobičajeno, kada ljudi imaju tipičnu ishranu, nivoi ugljenika i azota u njihovim zubima se kreću u istom smeru. Na primer, oba nivoa mogu rasti ili opadati zajedno ako neko jede više biljaka ili životinja. To se naziva „kovarijansa“, jer se dva markera menjaju zajedno. Ali tokom gladovanja, nivoi azota u zubima rastu, dok nivoi ugljenika ostaju isti ili opadaju. Ovo suprotno kretanje – nazvano „suprotna kovarijansa“ – poput je crvene zastavice u zubima koja pokazuje kada je dete gladovalo. Ovi obrasci su nam pomogli da tačno odredimo uzrast u kojem su ljudi doživeli neuhranjenost.

Očekivani životni vek

Deca koja su preživela ovaj težak period dostigla su zrelost tokom godina kuge, a uticaj na njihov rast zabeležen je u hemijskim signalima u njihovim zubima. Ljudi sa markerima gladi u dentinu imali su drugačije stope smrtnosti od onih koji te markere nisu imali.

- Deca koja su nutritivno uskraćena imala su lošije ishode u kasnijem životu: studije na savremenoj deci ukazuju da deca sa niskom porođajnom težinom ili ona koja trpe stres tokom prvih 1.000 dana života imaju dugoročne posledice po zdravlje. Na primer, bebe rođene sa malom težinom, što je mogući znak nutritivnog stresa, čini se da su sklonije bolestima kao što su srčane bolesti i dijabetes u odraslom dobu u poređenju sa opštom populacijom. Ove karakteristike se takođe mogu preneti na buduće potomstvo kroz promene u načinu na koji se geni uključuju ili isključuju, poznate kao „epigenetski efekti“ – koji mogu trajati i do tri generacije navela je Džulija Bomont i dodala:

- U srednjovekovnoj Engleskoj, dečja nemaština je možda bila korisna u katastrofalnim vremenima jer je stvarala odrasle osobe niskog rasta sa sposobnošću skladištenja masti, ali su ti ljudi imali mnogo veću verovatnoću da umru nakon 30. godine u poređenju sa svojim vršnjacima sa zdravim obrascima dentina iz detinjstva. Obrasci gladovanja u detinjstvu su se povećavali u decenijama pre Crne smrti, a smanjili posle 1350. godine. To sugeriše da je pandemija možda indirektno poboljšala uslove života smanjenjem populacionog pritiska i povećanjem dostupnosti hrane.

Upozorenje za današnjicu

Srednjovekovni zubi nam govore nešto hitno o današnjici, objasnila je naučnica.

- Upravo sada, milioni dece širom sveta doživljavaju iste nutritivne krize koje su ostavile ožiljke na tim davno umrlim engleskim seljanima – bilo zbog ratova u Gazi i Ukrajini ili siromaštva u bezbroj zemalja. Njihova tela ispisuju iste hemijske priče o preživljavanju i nemaštini u svojim rastućim kostima i zubima, stvarajući biološke probleme koji će se decenijama kasnije pojaviti kao srčane bolesti, dijabetes i prerana smrt. Naši najnoviji nalazi nisu samo istorijske zanimljivosti; oni su hitno upozorenje da će deca koju danas ne uspemo da nahranimo nositi te neuspehe u svojim telima doživotno i preneti ih na svoju decu. Poruka iz srednjovekovnih grobova ne može biti jasnija: nahranite decu sada ili ćemo plaćati cenu generacijama koje dolaze.

(Telegraf Nauka/The Conversation)