Misterija tablice Ni 12501 konačno rešena: Tekst star 4.400 godina otkriva bogove i mitove drevnog Sumera

Glinena tablica otkrivena u 19. veku, a nastala u drevnom sumerskom gradu Nipuru pre više od 4.400 godina, prvi put je detaljno analizirana. Studija tablice Ni 12501, ispisane u ranom dinastičkom dobu IIIb, između 2540. i 2350. pre nove ere, objavljena je u žurnalu Iraq, a uradila ju je dr Jana Matušak, profesorka sumerologije na Univerzitetu u Čikagu.

Tablica nije ranije privukla pažnji istraživača najverovatnije zato što je fragmentisana i nije potpuna, piše Phys.org.

Preporučujemo

- Oko 2400. pre nove ere Sumer je bio podeljen na politički autonomne gradove države, iako je već sredinom 24. veka pre nove ere bilo uspešnih akcija za ujedinjenje u kraljevstvo. Gradovi-države su obično imali jedan urbani centar, kao i manja naselja na periferiji - objasnila je dr Matušak i dodala:

- Svaki grad-država imao je jednog boga zaštitnika, sa čitavom porodicom i osobljem. U slučaju Nipura, to je bio Enlil. Ali gradovi su imali i hramove posvećene drugim božanstvima.

Zajednička praksa i sistem pisanja

- Uprkos političkoj autonomiji, gradovi-države su uglavnom delili slične političke i administrativne prakse, jezik, sistem pisanja i sistem verovanja, sa lokalnim razlikama. Na primer, postojali bi različiti dijalekti sumerskog, ali oni se samo povremeno probijaju kroz standardnu ortografiju – rekla je dr Matušak.

Kako je dodala, postoje dokazi o lokalnim panteonima, ali „veliki bogovi“ poštovani su širom Sumera…

- Za tablicu Ni 12501 to znači da verovatno predstavlja nipuritsku tradiciju, ali ako je bila poznata van Nipura, za šta trenutno nemamo dokaza, nema razloga da verujemo da bi je ljudi na bilo koji način osporavali. Nipur i Adab su bili susedi i njihovi panteoni su bili međusobno povezani – objasnila je profesorka sumerologije.

Tablica Ni 12501 govori o bogu oluje Iškuru, zarobljen u podzemnom svetu (kuru). Iškurov otac Enlil sazvao je skupštinu bogova, zahtevajući nekog od drugih bogova da izbave Iškura. Međutim, jedino se Lisac dobrovoljno javlja da ide.

Foto: Andrija B. Ivanović

Priča se nastavlja tako što Lisac uspešno ulazi u kur prihvatajući ponuđenu hranu i piće, ali ih sakriva u svoju posudu umesto da ih pojede. Tablica se tu prekida i nije poznato da li Lisac uspešno završava svoj zadatak.

- Glavni protagonisti su Enlil, Iškur i Lisac. Enlil je poglavar sumerskog panteona i često se naziva kraljem bogova, a njegovo glavno svetilište nalazi se u Nipuru. U onome što je sačuvano od Ni 12501, njegova vodeća uloga se vidi u činjenici da ima autoritet da sazove skupštinu bogova - objašnjava dr Matušak i dodaje:

- U ovom fragmentu i nekoliko drugih izvora, bog oluje Iškur se smatra Enlilovim sinom. Iškur je bio odgovoran za donošenje kiše. U južnom Iraku nema dovoljno godišnjih padavina za poljoprivredu, pa su ljudi morali da kopaju kanale koji su se odvajali od dve glavne reke, Eufrata i Tigra, kako bi navodnjavali svoja polja i voćnjake. Činjenica da su se uglavnom oslanjali na poljoprivredu zasnovanu na navodnjavanju objašnjava zašto sumerski bog oluje nikada nije bio toliko važan kao semitski bog oluje, koji je bio poštovan u regionima dalje na severu i zapadu, gde je bila moguća poljoprivreda zavisna od kiše. Fragment iz Nipura Ni 12501, od koga je sačuvano manje od trećine, jedina je priča u kojoj Iškur ima glavnu ulogu.

Motivi, bogovi i lukava lisica

U priči su primetni različiti motivi, uključujući motiv poljoprivrednog izobilja.

Početak priče otvara se blistavim vodama (rekama i kanalima) punim ribe i raznobojnim kravama koje pripadaju Iškuru. Nakon što su i Iškur i njegove krave zarobljeni u kuru, čini se da su se deca rađala i da ih je kur odnosio, što verovatno ukazuje na sušu i glad nakon Iškurovog nestanka.

Ovaj motiv poljoprivrednog izobilja, iluzija Iškurove smrti i njegov kasniji (verovatno) povratak mogli su se odnositi na jednokratni događaj, ili biti referenca na cikličnu prirodu godišnjih doba i povezanih kiša.

Slično tome, priča se bavi motivom lukave lisice, što je do sada najraniji dokaz ove asocijacije. Kao i motivom bespomoćnih bogova, koje spasava neočekivani heroj spreman da uradi ono što bogovi ne mogu.

Iako je ovaj specifičan narativ na jednoj jedinoj tablici, njegovi motivi, elementi i likovi nastavljaju da se pojavljuju u različitim mitološkim kontekstima tokom narednih vekova.

Ni 12501 pruža uvid u bogat korpus mesopotamske mitologije, ali takođe naglašava i stalnu potrebu za daljim arheološkim istraživanjima kako bi se popunile praznine u našem razumevanju mesopotamskog pogleda na svet i književnih dela.

Sumerska književnost predstavlja najstariji poznati korpus zapisane literature, jer je reč o prostoru na kome je nastao i prvi sistem pisanja – klinasto pismo. Pisana je u 3. i 2. milenijumu pre nove ere, a najčuvenije delo svakako je Ep o Gilgamešu.

(Telegraf Nauka/Phys.org)