Hrane ima dovoljno za sve, ali da bi se rešio problem gladi u svetu potrebno samo jedno, upozorava naučnica

U svetu se danas proizvodi više hrane po osobi nego bilo kad u istoriji. Uprkos tome, glad je problem koji opstaje širom planete, pa čak i u nekim od najbogatijih zemalja na svetu.

- Glavni pokretači nesigurnosti u ishrani su dobro poznati: sukobi, siromaštvo, nejednakost, ekonomski šokovi i sve gore klimatske promene. Drugim rečima, uzroci gladi su u suštini politički i ekonomski – navodi u tekstu za The Conversation Dženifer Klap, profesorka Univerziteta u Vaterlou, u Kanadi.

Preporučujemo

Glad širom sveta naterala je 150 dobitnika Nobelove nagrade i Svetske nagrade za hranu da, sredinom januara, pozovu na hitan razvoj tehnologije koji bi povećao proizvodnju hrane. Međutim, dodaje Klapova, oni su ignorisali jedan od glavnih uzroka gladi na svetu i potrebu za suprotstavljanjem moćnim entitetima i za hrabrim političkim izborima.

- Fokusiranje na razvoj poljoprivredne tehnologije za bilo bi ponavljanje grešaka iz prošlosti. Zelena revolucija šezdesetih i sedamdesetih dovela je do impresivnog skoka u prinosu useva, mada po velikoj ekološkoj ceni. Ipak, ona nije uspela da eliminiše glad jer se nije bavila nejednakošću. Primera radi, u Ajovi, proizvodnja hrane je najnaprednija na svetu. Ipak, usred visoko tehnoloških farmi soje i kukuruza, 11 odsto stanovnika ove države, i jedno od šestoro dece, nema dovoljan pristup hrani – napisala je Dženifer Klap i dodala:

- Iako svet već proizvodi dovoljno hrane da svi budu siti, hrana je pogrešno raspodeljena. Prodaja hrane siromašnima za pristupačnu cenu jednostavno nije profitabilno džinovskim korporacijama. Oni zarađuju mnogo više izvozeći hranu za stoku ili za biogoriva. Da situacija bude još gora, trećina hrane se jednostavno baca.

Nobelovci podsećaju da je 700 miliona ljudi na planeti, 9 odsto populacije, hronično neugranjeno. Čak 2,3 milijarde, više od četvrtine stanovništva planete, nema dovoljno hrane.

- Mere za rešenje gladi moraju da počnu sa poznatim i dokazanim političkim potezima. Program "Brazil bez gladnih", na primer, smanjio je glad za 85 odsto za samo 18 meseci i to zahvaljujući finansijskoj pomoći, programima hrane u školama i promenom visine minimalne plate. Redistribucija nije samo jedna od opcija, ona je ključ. Vlade moraju prestati da koriste glad kao oružje. Najgore tačke gde ljudi gladuju su zone sukoba, poput Gaze i Sudana, tu nasilje pokreće glad. Previše vlada se pravi da ne vidi tu taktiku izgladnjivanja – navodi profesorka iz Kanade.

Tehnologija proizvodnje hrane je potrebna, dodaje ona. Ali inovacije bi trebalo da se bave održivim uzgojem, a ne korporacijskim profitom.

- Rešenje za glad nam je na dohvat ruke. Ono što nedostaje je politička volja da se reši uzrok problema – napisala je Dženifer Klap, stručnjak za političku ekonomiju i bezbednost hrane.

(Telegraf Nauka/The Conversation)