Netaknuti ekosistemi beleže drastičan pad broja insekata: Ovo ozbiljno ugrožava biodiverzitet i poljoprivredu

Iako mnogi veruju da udaljeni i netaknuti ekosistemi služe kao sigurna utočišta za životinjski svet, nova istraživanja pokazuju da čak ni ovakva područja nisu pošteđena dramatičnog opadanja insekata.

Dugoročna studija sprovedena na Univerzitetu Severne Karoline u Čepel Hilu analizirala je populacije insekata u subalpskim livadama Kolorada, ekosistemu minimalno pogođenom ljudskim aktivnostima. Rezultati su alarmantni: prosečni godišnji pad broja insekata iznosi 6,6%, što dovodi do ukupnog smanjenja od 72,4% tokom dvadeset godina, navodi SciTechDaily.

Preporučujemo

Istraživači su koristili kombinaciju dugoročnog praćenja, kvantifikacije broja jedinki i analize sezonskih fluktuacija kako bi pratili promene u populacijama više vrsta insekata. Pad je bio naročito izražen kod pčela, leptira, buba i drugih oprašivača. Ovi insekti su vitalni za oprašivanje biljaka, kontrolu populacija štetočina i održavanje zdravog tla, što znači da njihov nestanak ima lančane posledice na čitav ekosistem. Na primer, pad broja pčela smanjuje oprašivanje divljih biljaka i useva, dok manjak leptira i buba može destabilizovati lokalne prehrambene mreže i smanjiti hranu za ptice i male sisare.

Klimatske promene igraju ključnu ulogu u ovom problemu. Porast temperature, promene u obrascima padavina i češći ekstremni vremenski događaji direktno utiču na cikluse razmnožavanja i migracije insekata. U subalpskim područjima, promene u snežnom pokrivaču i sezonskoj vlažnosti tla utiču na dostupnost hrane i mesta za odlaganje jaja, što dovodi do pada populacija čak i u izolovanim staništima. Istraživači ističu da mali klimatski poremećaji mogu imati kumulativni efekat tokom više godina, uzrokujući nagli pad broja jedinki ili čak lokalni nestanak nekih vrsta.

Pored klimatskih faktora, indirektni ljudski uticaji takođe doprinose opadanju insekata. Pesticidi koji se koriste stotinama kilometara dalje, zagađenje vazduha i emisije gasova staklene bašte utiču na ekosisteme kroz atmosferske i vodene tokove. Čak i kada direktna ljudska aktivnost u netaknutim područjima izostaje, posledice globalnih ekoloških promena postaju vidljive. Ovo pokazuje koliko su prirodni sistemi međusobno povezani i koliko je teško očuvati bioraznolikost izolovano.

Pad broja insekata nije samo ekološki problem – on ima direktne posledice po poljoprivredu i sigurnost hrane. Manjak oprašivača smanjuje prinose voća, povrća i semenskih useva, dok nestanak predatora insekata dovodi do povećanja broja štetočina koje napadaju useve. Globalni ekonomski uticaj ovih promena može biti ogroman, jer poljoprivrednici zavise od prirodnih oprašivača i kontrola štetočina kako bi osigurali prinose.

Ova studija je deo šire slike koja ukazuje na globalno opadanje insekata. Slični trendovi beleženi su u Evropi, Južnoj Americi i Aziji, gde su populacije pčela, leptira i buba pretrpele drastičan pad. Naučnici upozoravaju da bi nastavak ovih trendova mogao dovesti do nenadoknadivih gubitaka u biodiverzitetu, destabilizacije ekosistema i smanjenja prirodnih resursa od kojih zavisi čitav život na planeti.

Zaključak istraživača je jasan: hitno je potrebno preduzeti globalne mere za očuvanje insekata i njihovih staništa. To uključuje smanjenje emisije ugljen dioksida, kontrolu upotrebe pesticida, zaštitu prirodnih ekosistema i promovisanje održivih poljoprivrednih praksi. Očuvanje insekata nije samo pitanje zaštite prirode, već i pitanje očuvanja ravnoteže čitavog ekosistema, uključujući i ljudsko blagostanje i opstanak.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)