Otkrivena tajna najstarijih tetovaža Evrope: Sam sebe tetovirao da sazna kako je to radio Ledeni čovek

Ispitivanje tetovaža napravljenih drevnim alatima i na Eciju... Montaža: Printskrin: YouTube/ScienceAlert; Foto: Comparison of tattoos on Riday (A-F) to tattoos on Ötzi (G). (Deter-Wolf et al., Eur. J. Archaeol., 2024); Foto: Klaus-Dietmar Gabbert / AFP / Profimedia

Ledeni čovek Eci, najčuvenija evropska mumija, već decenijama fascinira naučnike, koji ne prestaju da otkrivaju tajne ovog lovca koji je živeo pre 5.300 godina. U najnovijem istraživanju tim naučnika i tatu majstora fokusirao se na misteriju 61 tetovaže, a zatim ih je rekreirao kako bi otkrili na koji način su nastale. Iznenadilo ih je to što se ispostavilo da su tadašnje metode tetoviranja bile iznenađujuće slične modernim. Naravno, bez električne mašinice.

Naučnici koji su detaljno proučavali Ecijevo telo, otkriveno 19. septembra 1991. na južnoj padini Ectalskih Alpa, utvrdili su da je ovaj drevni Evropljanin imao ukupno 61 tetovažu. One su ukrašavale donja leđa, grudi, noge i delove između kolena i stopala, zglobove na nogama i rukama.

Preporučujemo

Prema uobičajenom objašnjenju, ove tetovaže su nastale tako što se čađ utrljavala u posekotine na koži. Međutim, tim arheologa i tatu majstora doveo je tu tezu u pitanje. A da bi otkrili kako su nastale, oni su pravili taakve tetovaže različitim metodama, a onda čekali da zarastu i da uporede rezultate sa tetovažama na Eciju.

- Jedna od ranih diskusija o crtežima na Ledenom čoveku podrazumevala je da to nisu tradicionalne reportaže, već mesta na kojima je biljni materijal ubacivan u posekotine, a onda paljen – rekao je za ScienceAlert Aron Deter-Volf sa Odeljenja za tetovaže Tenesija.

- Nema apsolutno nikakvog dokaza za to. Vremenom je deo o paljenju materijala izbačen iz priče, ali je opstala ideja o posekotinama. Većina arheologa koja se bavila Ecijevim tetovažama poslednjih godina priznavala je da ne znaju kako su one nastajale, ali je ideja o posekotinama i dalje prisutna. Mislim da je to ostatak ideje da je sečenje kamenim oruđem najstariji vid tetoviranja. Nema specifičnih arheoloških podataka koji tu ideju podržavaju, ali ništa je i ne osporava – rekao je on.

Kako ljudska koža veoma retko preživljava hiljade godina, nema mnogo ostataka kože iz tog vremena. Ipak, koža koja je očuvana pokazuje da su tetovaže bile češće nego što se misli. Imajući u vidu i drevne alate za tetoviranje koji su do sada otkriveni, dokazi navode da tetovaže nisu bile retke u praistoriji.

Ne znamo mnogo o drevnoj praksi tetoviranja. Ne znamo zašto su se ljudi tetovirali – da li je to imalo neki religijski značaj ili su naši preci samo sviđali kako izgleda. Naučnici su spekulisali čak i da su Ecijeve tetovaže imale medicinski značaj i da su bile vrsta akupunkture, ali to jednostavno ne možemo da znamo.

Ono što može da se ispita jeste kako su nastajale. I tim u kome su bili Aron Diter-Volf i tatu majstori Deni Rajdi i Maja Sijaluk Jakobsen sproveo je eksperiment sa osam različitih alata i četiri različite tehnike tetoviranja kako bi napravili identične motive na Rajdijevim nogama.

Alatke su bile kosti životinja, opsidijan, bakar, zubi vepra i moderna čelična igla. Tehnike su bile tapkanje rukom, bockanje rukom, rezovi i potkožno tetoviranje, kada se komad kosti probija kroz kožu i izlazi kroz drugu rupu kako bi mastilo završilo ispod kože.

Nakon toga su pažljivo dokumentovali proces zarastanja, zalečene ožiljke i izgled tetovaža tokom godina. To je stvorilo podatke koji mogu da se porede sa drevnim tetovažama.

- Svaki put kada alat za tetoviranje probije kožu, on pravi malu ranu, a sve rane imaju različite osobine koje zavise od toga kako su nastale. Tetovaže nastale bockanjem imaju cirkularne rane. Tetovaže sa čvrstim linijama imaju rupe koje se preklapaju i vide se nepravilni oblici. Potpuno drugačiji oblik ostavljaju rane napravljene sečenjem i takve tetovaže – rekao je Diter-Volf.

Druge studije su detaljno opisivale tetova, pa su koristili njihov rad da uporede ove tetovaže, a onda je Rajdi sam sebe tetovirao kopirajući Ecijeve tetoovaže. Otkrili su da, suprotno uobičajenom mišljenju, Ecijeve tetovaže nisu nastale rezovima. U stvari tragovi, debljina linija, zaobljenost krajeva i razlivanje mastila na krajevima najbliži su onome što se dobija ručnim bockanjem sa alatom s jednim vrhom.

- Pretpostavljamo da je Eci tetovaže pravio bockanjem, najverovatnije šilom od kosti ili bakra. Takvi artefakti su otkrivani u regionu, ali nijedan nije identifikovan kao alat za tetoviranje. Nadamo se da će naš rad da inspiriše arheologe da preispitaju kako su se određeni artifakti koristili, a možda i da otkriju pravi alat za tetoviranje iz bakarnog doba – rekao je Diter-Volf.

Istraživanje je objavljeno u European Journal of Archaeology.

(Telegraf Nauka / Science Alert)