Trgovačka mreža spajala Ameriku i Evropu vekovima pre Kolumba: Istinu otkrio DNK iz kljova

Zbog krstaških ratova stala je prodaja slonovače, pa su vikinzi na Stari kontinent doneli kljove morževa sa severa Grenlanda

Neverovatna i dosad nepoznata trgovačka mreža postojala je između Evrope i Amerike vekovima pre nego što je 1492. Kristifor Kolumbo „otkrio“ ovaj kontinent. Dugo se zna da su vikinzi stigli do američkih obala, koje su nazivali Vinland, ali tek najnovije istraživanje skandinavskih naučnika otkrilo je nešto što se nije znalo - da je tokom vikinškog doba uspostavljena trgovačka mreža između dva kontinenta, a da su glavni proizvod bile kljove morževa.

Analiza DNK iz očuvanih ostataka morževa pokazala je da su vikinzi prelazili više od 6.000 kilometara po Arktiku kako bi lovili morževe, ali i da su najverovatnije trgovali sa starosedeocima severnih delova Grenlanda, saopštili su Univerzitet u Lundu i Univerzitet u Kopenhagenu.

Preporučujemo

U srednjovekovnoj Evropi i na Bliskom istoku trgovci iz dalekih predela nudili su retke i dragocene predmete, a jedan od najtraženijih bila je slonovača. Međutim, kada su krstaški ratovi zaustavili trgovinu slonovačom, došlo je do velike potražnje za kljovama morževa, koji su na evropsko tle stizali iz dalekih predela, navode istraživači. Analize su otkrile da su vikinzi tog doba bili početni deo mreže snabdevanja Evrope, Bliskog istoka, ali i istočne Azije kljovama morževa.

Kljove sa dalekog Arktika

- Ono što nas je iznenadilo je da je veći deo kljova dopreman u Evropu stizao iz veoma dalekih predela, sa dalekog Arktika. Ranije se uvek pretpostavljalo da su skandinavski avanturisti lovili samo morževe blizu njihovih naselja na jugozapadu Grenlanda – rekao je Piter Džordan, profesor arheologije na Univerzitetu u Lundu i jedan od autora studije.

Morten Tange Olsen, profesor Gloub instituta na Univerziteta u Kopenhagenu i jedan od autora studije, objasnio je da su izvukli DNK iz starih uzoraka morževa iz različitih delova severnoatlantskog Arktika, pa su mogli da otkriju genetski profil predmeta od kljova i da utvrde tačno gde su vikinzi sa Grenlanda lovili morževe čije su kljove prodavali u Evropi.

- Naša studija pokazuje da su vikinzi redovno putovali oko 6.000 kilometara do oblasti na severozapadu Grenlanda, koju karakteriše ekstremno surova klima. I verovatno tamo nisu išli u potrazi za uzbuđenjem, već da bi došli do luksuzne robe koju su zatim prevozili do severne Evrope i drugih delova sveta – rekao je Morten Tange Olsen, profesor Gloub instituta na Univerziteta u Kopenhagenu, stručnjak za morske sisare, genetičar i jedan od autora studije objavljene u žurnalu Science Advances.

Ovi rezultati doveli su do novih pitanja – ako su kljove stizale sa dalekog severa, da li su grenlandski vikinzi imali pomorske veštine i tehnologiju neophodnu za odlazak do ledenih arktičkiih voda. Član tima istraživača Grir Džeret, doktorand na Univerzitetu u Lundu, rekonstruisao je moguće pomorske rute upustivši se u eksperimentalno putovanje u tradicionalnom norveškom klinker čamcu.

- Lovci na morževe su verovatno napuštali svoja naselja čim bi se led povukao. Oni koji su išli na daleki sever imali su kratak period kada su mogli da idu kraj obala, ulove morževe, obrade ih i smeste kožu i kljove na svoje brodove, a onda se vrate kući pre nego što more opet zamrzne – rekao je on.

Ovi severni predeli nisu bili prazna polarna divljina, već su ih u to vreme naseljavali Tuli (koristi se i naziv proto-Inuiti), ali možda i drugi starosedelački narodi, koji su takođe tu lovili morževe i druge morske sisare.

Susret dva različita sveta

Novo istraživanje, navode naučnici, pruža još dokaza o ranim susretima Evropljana iz Skandinavije sa severnoameričkim starosedeocima, ali i tome da je severni prolaz bio važna arena za međukulturne susrete.

- Ovo bi bio susret dva kulturno potpuno različita sveta. Grenlandski vikinzi su imali klasične evropske karakteristike, verovatno su nosili duge brade, bili odeveni u vunenu odeću i plovili su u brodovima napravljenim od dasaka. Lovili su morževe kopljima sa gvozdenim vrhom i to na mestima blizu kopna – rekao je Piter Džordan.

U suprotnosti sa njima, Tuli su bili specijalisti prilagođeni životu u Arktiku i koristili su harpune koji su im omogućili da morževe love na otvorenom moru. Takođe, nosili su odeću od krzna i imali lica sa azijskim karakteristikama, navode stručnjaci. Koristili su kajake i umijake, čamce na kojima su životinjske kože bile rastegnute preko okvira.

- Naravno, nikada to nećemo znati tačno, ali na jednom ljudskom nivou, ovi neverovatni susreti u zastrašujućim arktičkim predelima sigurno su imali nivo znatiželje i uzbuđenja, ali i fascinacije. I sve to bi hrabrilo socijalnu interakciju, ali i razmenu. Potrebno je još mnogo rada da bolje razumemo interakcije i iz perspektive starosedelava i iz perspektive nordijskih avanturista – rekao je Džordan.

(Telegraf Nauka / Lund University / University of Copenhagen)