Bela supstanca sa mumija je najstariji sir na svetu

Proučavajući ove mlečne proizvode stare 3.600 godina dobili smo jasnu sliku o životu ljudi u dalekoj prošlosti, ovo je tek početak, poručila Ćaomej Fu

Arheolozi su krajem prošlog veka iskopali neobične kovčege u obliku brodova iz bronzanog doba u kineskom regionu Sinđang. Na nekoliko mumija sa groblja naroda Cjaohe lice i vrat bili su prekriveni belom supstancom. Najnovija istraživanja konačno su otkrila da je ta supstanca sir star oko 3.600 godina, javio je Science Daily.

Studija o najstarijem siru na svetu objavljena je u žurnalu Cell i daje jedinstvenu sliku o evoluciji probiotskih bakterija.

Preporučujemo

- Ovo su najstariji uzorci sira koji su do sada otkriveni bilo gde na svetu. Hrana poput sira veoma teško može da opstane tokom hiljada godina, pa je ovo retka i vredna prilika za proučavanje. Analiza drevnog sira može da nam pomogne da bolje shvatimo ishranu i kulturu naših predaka – rekla je Ćaomej Fu, jedna od autorki studije i istraživačica sa Instituta za paleontologiju kičmenjaka i paleoantropologiju pri Kineskoj akademiji nauka.

Pre oko dve decenije tim arheologa otkrio je misterioznu belu supstancu. Ove mumije stare su između 3.300 i 3.600 godina, a u vreme prvobitnog otkrića nije postoja tehnologija da se otkrije šta predstavlja bela supstanca. Nakon više od decenije napretka u nauci, tim koji je predvodila Ćaomej Fu rešio je misteriju.

Oni su izvukli mitohondrijalni DNK iz uzoraka u tri različite grobnice i utvrdili da je reč o kravljem i kozjem siru. Što je najvažnije, istraživači su utvrdili da je reč o siru napravljenom pomoću kefira. U uzorcima su otkrili bakterije i kvasce uključujući Lactobacillus kefiranofaciens i Pichia kudriavzevii, koji su i danas u kefirnim zrnima.

Kefirna zrna su simbiotska kultura sa više vrsta probiotskih bakterija i kvasaca, koja se koristi da za fermentisanje mleka i pravljenje sira.

Proučavanje gena kefira starog do 3.600 godina daje jedinstvenu priliku naučnicima da prate evoluciju ovih probiotskih bakterija. Oni su poredili drevnu Lactobacillus kefiranofacienssa sa modernim vrstama.

Danas postoje dve glavne grupe Lactobacillus bakterija – jedna iz Rusije, a druga sa Tibeta. Ruski tip se najčešće koristi u svetu, od Japana do Evrope i SAD. Ipak, tim je otkrio da je drevna Lactobacillus kefiranofaciens povezana sa tibetanskim tipom kefira što ruši tezu da je kefir uglavnom poreklom sa severa Kavkaza.

- Naša analiza sugeriše da je kefirna kultura održavana u kineskom reginu Sinđang od bronzanog doba. Ovo nam pruža mogućnost da pratimo evoluciju bakterija tokom više od tri hiljade godina. Osim toga, proučavajući mlečne proizvode dobili smo jasnu sliku o životu ljudi u dalekoj prošlosti i njihovim interakcijama. Ovo je tek početak, a sa ovom tehnologijom moći ćemo da ispitamo i mnoge ranije nepoznate artefakte – rekla je Ćaomej Fu.

(Telegraf Nauka / Science Daily)