Bezgrešno začeće, najstarija piramida, Srbi i osvajanje Balkana… Najkontroverznije priče u godini za nama

Nova 2025. godina tek je počela, a već imamo prvu naučnu kontroverzu – objavljena je studija kojom se baca sumnja u opis Xenodens calminechari, nove vrste mozasaurusa. Naučnici u novoj studiji tvrde da imaju dovoljno dokaza da mogu da zaključe da su fosil vilične kosti i 4 zuba otkriveni u rudniku fosfata u Maroku 2021. u stvari falsifikati.

Ovakvi sukobi među naučnicima nisu retki, a dosta kontroveznih hipoteza, tvrdnji i otkrića izazvalo je pravu buru i u 2024. godini. Predstavljamo najkontroverznije naučne priče koje su obeležile 12 meseci za nama.

1. Povlačenje članka o najstarijoj piramidi na svetu

Kontroverze vezane za Gunung Padang, megalitsko nalazište u Indoneziji, nisu nastale prošle godine, ali im je u martu 2024. zadat ozbiljan udarac. Archaeological Prospection je tada povukao studiju indonežanskog geologa Denija Hilmana Natavidđađe u kojoj se tvrdi da je Gunung Padang u stvari višeslojna piramida čiji jedan deo je sagrađen između 16.000 i 27.000 godina, mnogo pre egipatskih piramida, pa i nastanka poljoprivrede, što bi značilo da je u pitanju najstarija piramida na planeti.

Telegraf Nauka posetio je Gunung Padang, a o našim utiscima, ali i razgovoru sa naučnicima uključenim u kontroverzne tvrdnje i njihovo rušenje možete čitati u posebnim tekstovima:

2. Bezgrešno začeće raže Šarlot

Raža Šarlot iz Akvarijuma i laboratorije za ajkule Eko u Hendersonvilu postala je poznata širom planete kada je objavljeno da je zatrudnela iako u njenom akvarijumu nije bilo mužjaka. Objavljeni su ultrazvuci ove ribe, a stručnjaci su se utrkivali da daju racionalno objašnjenje fenomena bezgrešnog začeća. Jedni su tvrdili da je u pitanju partenogeneza, proces u kome ženka može da proizvede embrion aseksualno, dok su drugi pokušavali da objasne da je moguće parenje sa mužjacima pegaste ajkule, koji žive u istom akvarijumu.

Međutim, posle nekoliko meseci ispostavilo se da raža uopšte nije trudna, već da je razvila retku reproduktinvu bolest od koje je nešto kasnije i uginula.

3. Optužbe da su Srbi pomogli Turcima

Naučnih kontroverzi bilo je i na našim prostorima. Tako je na Božić prošle godine medij na albanskom jeziku Koha objavio tekst napisan na osnovu studije profesora Olivera Jensa Šmita, istoričara na Univerzitetu u Beču u Austriji, sa već na prvi pogled neverovatnom tezom – da su „Srbi pomogli Otomanima da osvoje Balkan“. Iako je sama studija nastala u prethodnoj godini, izazvala je pravu buru jer naglavačke okreće sve što znamo o periodu od Kosovskog boja 1389. do pada Despotovine 1459.

Već posle prvog pogleda na iznete zaključke jasno je da se Švajcarac, profesor istorije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Beču, poziva na neke činjenice kako bi doneo zaključke koje želi, ali da su oni više u skladu sa modernim nego srednjovekovnim pogledom na Balkan i narode na njemu. Teze o „mentalitetskoj bliskosti“ Srba i Turaka u 14. i 15. veku ili „manevrisanju srpske elite između istoka i Zapada“ i njenim „pogrešnim procenama“ pokazuju da on nauku podređuje propagandi i modernim predrasudama. O tome je za Telegraf Nauku govorio i dr Aleksandar Ivanov, ekspert za srednji vek:

4. Koliko je bio pametan tiranosaurus reks?

Visok više od 4, dug oko 13 metara i težak skoro 8 tona tiranosaurus reks bio je pravo čudovište, već od pomisli na njega ježi se krv u žilama. Ovaj predator bio je na vrhu lanca ishrane, ali naučnici ne mogu da se usaglase oko toga koliko je davno izumrla zver bila inteligentna, pa je došlo i do jednog pravo akademskog sukoba među njima. Dok pojedini stručnjaci tvrde da je ti-reks bio pametan kao i današnji majmuni, babuni na primer, drugi to osporavaju i veruju da je njihova inteligencija mogla u najbolju ruku da se meri sa krokodilskom.

5. Od projekta veka do apsurda

Na Fejsbuku se prošlog januara pojavio snimak radova na Mikerinovoj piramidi u Gizi. Video na kome radnici stavljaju blokove granita na osnovu egipatske piramide, koja se nalazi kraj Sfinge i Keopsove i Kefrenove piramide, izazvao je oštre reakcije. Brzo se ispostavilo da je reč o egipatsko-japanskom projektu „obnove“ piramide sagrađene najverovatnije u 26. veku pre nove ere.

Dok je Mustafa Vaziri, tadašnji generalni sekretar Saveta za antikvitete Egipta, nazvao to „projektom veka“, drugi stručnjaci su odmah rekli da je to apsurd. Reakcije su bile burne, pa se od projekta odustalo pre nego što je Mikerinova piramida promenjena.

6. Obaveštajac i najveća misterija u istoriji avijacije

Bivši obaveštajac Ratnog vazduhoplovstva SAD Toni Romeo u januaru je objavio kako veruje da je otkrio ostatke aviona Amelije Erhart na dnu Tihog okeana, na dubini od 5.000 metara. Nestanak američke pilotkinje i prve žene koja je preletela Atlantski okean 1937. jedna je od najvećih misterija u istoriji avijacije i mnogi su pokušali da je reše tokom poslednjih devet decenija.

Međutim, kada je 1. novembra poveo ekspediciju na tu lokaciju, Romeo se iznenadio – nije bio u pitanju avion, već prirodna kamena formacija.

7. Odluka doneta posle 15 godina

Antropocen ili ljudska epoha ne postoji, odlučila je u martu grupa naučnika, članova potkomisije za kvartarnu stratigrafiju, javio je CNN. Potkomisija, inače deo Međunarodne unije geoloških nauka, glasala je protiv predloga uvođenja nove geološke epohe koju oblikuju ljudi. Do kontroverzne odluke i glasanja došlo je nakon procesa od 15 godina u kome je tražena geološka lokacija koja najbolje predstavlja početak nove geološke epohe. Radna grupa za antropocen u julu prošle godine identifikovala je jezero Kraford u kanadskoj provinciji Ontario kao tu lokaciju, jer na jezerskom dnu postoje geohemijski tragovi testiranja nuklearne bombe 1950. godine.

(Telegraf Nauka)