Prvi put detektovan čudni signal sa planete van Sunčevog sistema

Naučnici su prvi put detektovalni radio-signal koji potiče direktno sa planete van Sunčevog sistema. Signal je stigao sa egzoplanete Beta Piktoris b, udaljene od nas 63,4 svetlosne godine, a do otkrića je stigao tim naučnika iz Centra za astrofiziku Harvarda i Smitsonijana i sa Univerziteta u Oregonu, piše Science Alert.

Dokazi o životu van Zemlje još ne postoje. Ipak, naučnici neprestano osmatraju svemir i tragaju za signalima koji bi dokazali da nismo sami u kosmosu.

Preporučujemo

Ranije se radio-detekcije u sistemima koji sadrže planete nisu mogle nedvosmisleno lokalizovati na same planete, već na zvezde oko kojih one kruže.

Ipak, ovo nisu vanzemaljci koji pokušavaju da stupe u kontakt sa nama.

Signal je stigao sa planete, a ne zvezde

To je signal koji dolazi sa aurore (polarne svetlosti) egzoplanete, nastao interakcijom naelektrisanih čestica sa atmosferskim i magnetnim poljem, pri čemu se oslobađa energija. Zemlja takođe ima aurore, koje se pojavljuju kao severna i južna polarna svetlost.

- Iako se auroralni radio-prasak zapaža kod planeta Sunčevog sistema i kod nekih ultra-hladnih patuljaka, nijedna radio-detekcija do sada nije bila nedvosmisleno lokalizovana na egzoplanetu, umesto na njenu matičnu zvezdu – naveli su istraživači u svom radu postavljenom na sajt arXiv, što znači da još nije prošao stručnu recenziju, i dodali:

- Detektovali smo brze, ponavljajuće i visoko cirkularno polarizovane praske, kao i kontinuiranu emisiju, na frekvencijama od 0,85 do 3,5 GHz.

To su frekvencije koje su istraživači pokrili koristeći niz radio-teleskopa MeerKAT u Južnoj Africi, tokom četiri odvojene prilike u 2025. i 2026. godini.

Fokus pažnje teleskopa bila je zvezda Beta Piktoris, udaljena oko 63,4 svetlosne godine, sa tri poznate planete oko nje: Beta Piktoris b, Beta Piktoris c i Beta Piktoris d.

Snažno cirkularno polarizovani radio-talasi

Ono što je pristiglo putem posmatranja bili su kratki, ponavljajući radio-prasci, pri čemu su radio-talasi bili snažno cirkularno polarizovani. To je klasičan potpis signala emitovanih iz polarnih svetlosti.

Koristeći super-svetla jezgra galaksija, poznata kao kvazari, kao referentne tačke na svojoj mapi neba, istraživači su uspeli da sa visokim stepenom sigurnosti utvrde da je planeta b, a ne zvezda Beta Piktoris, slala ove emisije.

Beta Piktoris je zvezda „ranog tipa“, što znači da je toplija, veća i strukturno drugačija od zvezda kao što je naše Sunce.

- Nijedan fizički mehanizam za koji se zna da izaziva radio-emisiju kod zvezda ranog tipa ne može objasniti uočenu emisiju - pišu istraživači.

Istraživači dalje pokazuju koliko je korisno izolovati ovakav radio-signal. Njegove karakteristike ukazuju na nestabilnost elektronskog ciklotronskog masera (ECMI), što je isti proces koji proizvodi polarnu svetlost na Zemlji i Jupiteru. Štaviše, ECMI procesi pružaju tragove i o magnetnom polju planete.

Čini se da Beta Piktoris b ima posebno snažno magnetno polje, što se uklapa u prethodno modelovanje planete i njenog dinama (unutrašnjih procesa koji generišu magnetno polje).

- Ovo predstavlja prvo direktno merenje jačine magnetnog polja za neku egzoplanetu i konzistentno je sa predviđanjima skaliranja dinama za mladu, masivnu gasovitu planetu - pišu istraživači.

Istraživači procenjuju da planeta ima veoma snažno magnetno polje, hiljadama puta jače od Zemljinog, pri čemu je njena auroralna radio-emisija verovatno podstaknuta njenom brzom rotacijom (planeti je potrebno samo 8–9 sati da se okrene oko svoje ose).

Planeta otkrivena pre 18 godina

Beta Piktoris b je prvi put otkrivena 2008. godine i ogromna je – ima otprilike 10 puta veću masu od Jupitera.

Sada ona takođe ima status prve egzoplanete sa koje smo detektovali jasan radio-signal.

Istraživači sada usmeravaju pažnju na druge planete. Preciznije, na sedam drugih poznatih džinovskih egzoplaneta u pet obližnjih zvezdanih sistema, koje bi potencijalno uskoro mogle biti analizirane na isti način kao Beta Piktoris b.

- Poboljšanje osetljivosti instrumenata od 5 do 7 puta, koje se očekuje od radio-opservatorija sledeće generacije, učiniće ih dostupnim za detekciju - pišu istraživači.

(Telegraf Nauka / Science Alert)