„Sudbina Zemlje zavisi od ravnoteže dva efekta“: Naša planeta mogla bi da preživi Sunčevu smrt

Naša planeta Zemlja mogla bi da preživi Sunčevu smrt, čak i kada naša zvezda proguta najbliže planete. To sugeriše nova studija u kojoj su korišćeni najsavremeniji modeli.

Ovo nudi potencijalnu alternativnu sudbinu za našu planetu, za koju se mislilo da se suočava sa sigurnom smrću u termonuklearnom paklu kada je Sunce proguta za nekoliko milijardi godina, piše Live Science.

Preporučujemo

Kao žuti patuljak, očekuje se da će Sunce imati relativno miran život od 10 milijardi godina. Ali za oko 5 milijardi godina, ono će potrošiti vodonik za fuziju u svom jezgru i početi da ga sagoreva u svom omotaču, što će izazvati ogromno širenje u fazu crvenog džina, a zatim u još veću „AGB zvezdu“, pre nego što konačno umre kao beli patuljak.

Sada, u radu objavljenom u žurnalu Astronomy & Astrophysics, astronomi su koristili modele evolucije zvezda i posmatrali obližnju zvezdu na samrti kako bi ponovo procenili konačnu, potencijalno vatrenu sudbinu Zemlje.

Kada Sunce uđe u svoje kasne faze života, Zemlja će biti prepuštena na milost i nemilost dvema suprotstavljenim silama – što je sudbina koju dele bezbrojni svetovi tokom nezamislivo dugog kosmičkog vremena.

Dok se Sunce širi do veličine koja bi mogla biti i stotine puta veća od sadašnje, pojačane sile će vući Zemlju ka našoj zvezdi koja se naglo uvećava i pulsira. Ipak, Sunce u narastanju će takođe gubiti svoje naduvene spoljne slojeve koji će oticati u svemir putem zvezdanog vetra. Kako bude gubilo veliki deo svoje mase i postajalo lakše, njegov gravitacioni stisak će oslabiti, omogućavajući našoj planeti da pobegne ka spoljašnjim, dubljim delovima Sunčevog sistema, pokazuju modeli.

- Sudbina Zemlje zavisi od delikatne ravnoteže između ova dva efekta - izjavio je u saopštenju Mats Eselders, doktorand na Institutu za astronomiju univerziteta KU Leuven u Belgiji i prvi autor studije. - Ako prevladaju plimske interakcije, Zemlja će biti progutana. Ako prevlada gubitak mase, Zemlja će pobeći u širu orbitu.

Prethodna istraživanja su samo činila situaciju nejasnijom. Studije su koristile različite pretpostavke o gubitku solarne mase, plimskim silama i planetarnim interakcijama koje se mogu javiti tokom evolucije unutrašnjeg dela Sunčevog sistema. Zbog toga je bilo neizvesno da li će Zemlja preživeti obe džinovske faze Sunca pre nego što se naša zvezda skupi u mali, ali gusti zvezdani leš koji se zove beli patuljak.

Kao tračak nade, astronomi su otkrili čitave svetove oko belih patuljaka. S druge strane, neki sistemi belih patuljaka su prekriveni stenovitim ostacima svojih uništenih planetarnih potomaka. Zato su istraživači posmatrali L2 Krma, nekadašnju zvezdu nalik Suncu, koja se nalazi 200 svetlosnih godina daleko u sazvežđu Krma, kako bi dobili uvid u našu solarnu budućnost. Prema ranijim procenama, L2 Krma gubi i do milioniti deo mase Sunca godišnje, izbacujući prašnjavi disk za koji se veruje da skriva planetu 12 do 16 puta masivniju od Jupitera.

Dodatno, istraživači su sproveli najsavremenije gravitacione proračune „zasnovane na unutrašnjoj strukturi i dinamici evoluiranih zvezda“, modelujući orbitalnu evoluciju unutrašnjeg Sunčevog sistema i životni vek Sunca od njegovog nastanka do finalne faze „ugaslog“ belog patuljka.

Na osnovu posmatranja gubitka mase zvezde L2 Krma, u kombinaciji sa ažuriranim modelima evolucije zvezda, istraživači predviđaju da će Zemlja preživeti tako što će se pomeriti tik izvan radijusa Sunca koje se širi.

- Najveća neizvesnost više ne dolazi iz proračuna plimskih sila, već iz toga koliko će mase buduće Sunce izgubiti - rekao je Eselders. - Posmatranja džinovskih zvezda sličnih Suncu trenutno ukazuju na opstanak Zemlje, ali su nam potrebna bolja posmatranja pre nego što budemo mogli da budemo sigurni.

Ipak, čak i ako Zemlja preživi, bliske planete neće biti pošteđene; simulacije sugerišu da će Merkur i Venera biti progutani paklenim plamenom naše zvezde na samrti.

(Telegraf Nauka/Live Science)