Misteriozna zlatna sfera otkrivena u okeanu na dubini od 3.200 metara

Čak i u 21. veku postoji mnogo misterija divljeg sveta, naročito u dubokim okeanima. Jedan uzbudljiv nedavni primer je otkriće „zlatne lopte“. Pronađen 2023. godine tokom istraživanja u dubokom moru, ovaj čudni objekat je tri godine zbunjivao naučnike dok nisu otkrili njegove tajne.

Priča počinje sa rutinskom operacijom Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA) američke vlade. NOAA proučava i čuva priobalne i morske ekosisteme i poslala je svoj brod u ekspediciju mapiranja dubokih voda u Aljaski zaliv u jesen 2023.

Preporučujemo

Tokom jednog zadatka, teledirigovano vozilo je istraživalo podmorski vulkan poznat kao „Voker“, 3.200 metara ispod površine. Na takvim dubinama, hladnoća i pritisak su ekstremni, a pošto svetlost tamo ne dopire - otkrivanje bilo čega što ima bilo koju boju je veoma neobično.

Stoga su istraživači koji su posmatrali snimak bili zapanjeni kad je vozilo naišlo na loptast oblik sa reflektujućom zlatnom površinom prikačen za stenu. Čak su se našalili da tako počinju horor filmovi.

Koristeći robotsku ruku i usisnu cev, pažljivo su pokupili tu masu i izneli je na brod radi ispitivanja. I dalje je bila zlatna i sjajna kad su je pregledali i imala je vlaknastu teksturu nalik koži. Prečnik joj je bio oko 10 centimetara, a na jednom njenom delu se nalazila velika rupa. Međutim, bili su zbunjeni. Nije imala vidne životinjske karakteristike – ni usta, ni creva, ni mišiće. Da li je to bio omotač jajeta, mrtav sunđer ili sasvim nov organizam?

„Zlatna lopta“ je poslata u laboratoriju u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju Smitsonovskog instituta u Vašingtonu. Eksperti su upotrebili „integrativni taksonomski pristup“ da bi ispitali misteriozni objekat – što je u suštini kombinacija proučavanja fizičkog izgleda sa genetskom analizom radi identifikacije.

Elektronski mikroskop je pokazao da je tkivo sfere sačinjeno od hitina (supstance koja takođe čini tvrde delove drugih beskičmenjaka – kao što su oklopi krila kod buba). Takođe je bila prekrivena žarnim ćelijama, što je povezuje sa grupom Cnidaria, koja obuhvata više od 11.000 vrsta akvatičnih beskičmenjaka, uključujući meduze, korale i morske sase.

Analiza DNK se pokazala kao teža. Misteriozna sfera je bila prekrivena egzotičnim mikroorganizmima, što je početna ispitivanja učinilo prilično nejasnim. Međutim, dublje sekvenciranje celog genoma dalo je definitivniji rezultat: potvrdilo je životinjsku DNK i da postoji velika količina genetskog materijala džinovske dubokomorske sase zvane Relicanthus daphneae.

Printskrin: Youtube/@oceanexplorergov

R. daphneae je viđana tokom drugih dubokomorskih ekspedicija oko hidrotermalnih izvora u Tihom, Indijskom i Južnom okeanu, a poznato je da ima pipke duge 2 metra. Novi nalaz sugeriše da je ovo bizarno stvorenje rasprostranjenije nego što se mislilo. Naučnici su na kraju zaključili da je ova masa zapravo kutikula (vrsta sluzave izlučevine) koju sasa koristi da se pričvrsti za stenu.

Čak su pretpostavili, pošto je izgledalo kao da je masa namerno napuštena, da to sugeriše da je sasa u izvesnoj meri pokretna. Štaviše, kao što je slučaj kod nekih drugih vrsta morskih sasa, moguće je da se nova sasa razvije iz napuštene kutikule – deo neobičnog reproduktivnog ciklusa.

Stručnjaci nisu mogli da odgonetnu da li je rupa u sferi nastala usled raspadanja ili je sastavni deo strukture. Takođe ostaju nesigurni zašto je zlatne boje. Međutim, bili su fascinirani zajednicama organizama za koje su otkrili da žive na njoj. Ovi sićušni mikrobi su ključni delovi ciklusa azota u okeanu i tako bi loptaste kutikule morskih sasa mogle obezbeđivati dosad nepoznat, ali bitan dom za njih. Jasno je da ima još mnogo toga da se otkrije.

(Telegraf Nauka/BBC Wildlife)