Nova analiza otkriva egzotični sumpor u uzorcima koje je sa Meseca donela misija Apolo

Zapečaćeni uzorci koje je doneo Apolo 17, pošto su analizirani novim tehnikama, otkrivaju da unutrašnjost Meseca sadrži izotope sumpora drugačije od onih na Zemlji, kažu istraživači sa Univerziteta Braun.

Kad su se astronauti vratili sa poslednje Apolo misije na Mesec 1972, neki od uzoraka koje su sakupili bili su zapečaćeni i pažljivo odloženi u nadi da će buduće istraživanje putem razvijenije opreme doći do novih otkrića.

Preporučujemo

Sad se upravo to dogodilo. Studija izveštava o sumpornom iznenađenju u uzorcima stena uzetih iz lunarne doline Taurus Littrow tokom misije Apolo 17. Analiza pokazuje da vulkanski materijal u uzorku sadrži sumporna jedinjenja sa veoma redukovanim sumporom-33, jednim o četiri radioaktivno stabilna izotopa sumpora. Uzorci sa redukovanim sumporom-33 su u oštrom kontrastu sa proporcijama izotopa sumpora na Zemlji.

Izvesni elementi imaju posebne karakteristike u obliku proporcije izotopa – malih varijacija u težini svojih atoma. Ako dve stene imaju isti izotopski potpis, to je jak pokazatelj da su došle iz istog izvora.

U slučaju Meseca i Zemlje, istraživači su pokazali velike sličnosti u izotopima kiseonika na ta dva tela. Dugo se pretpostavljalo da će izotopi sumpora pričati sličnu priču, kaže Džejms Dotin, profesor planetarnih nauka.

Smatralo se da omotač lunarnog jezgra ima isti sastav sumpornih izotopa kao Zemlja. Istraživači su umesto toga videli vrednosti veoma drugačije nego na Zemlji.

Analizirani uzorci su uzeti pomoću metalnog cilindra gurnutog oko 60 centimetara u lunarno tlo. Pošto su doneti na Zemlju NASA je zapečatila cilindar u helijumskoj komori kako bi uzorak bio nedirnut radi budućeg ispitivanja.

Dotin je predložio da analizira sumporne izotope pomoću sekundarne jonske masene spektrometrije, vrlo preciznog metoda analize izotopa koji nije postojao 1972.

Dotinu su radi toga bili potrebni specifični uzorci za koje se činilo da su vulkanske stene iz omotača jezgra – cilj je bio sumpor koji je izbio sa stenama, a ne dodat putem nekog drugog procesa.

Veoma drugačije proporcije izotopa nego na Zemlji predstavljale su iznenađenje. Dva su moguća objašnjenja. Možda je reč o ostatku hemijskih procesa na Mesecu tokom njegove rane istorije. Redukovani sumpor-33 prisutan je kad sumpor reaguje sa ultraljubičastom svetlošću u optički tankoj atmosferi. Smatra se da je Mesec imao kratkotrajnu atmosferu rano u svojoj istoriji, što bi moglo podržati takvu fotohemiju. Ako su uzorci zaista tako formirani, to ima neke zanimljive implikacije po evoluciju Meseca.

To bi bio dokaz drevne razmene materijala iz lunarne površine u omotač jezgra. Na Zemlji imamo tektoniku ploča koja to radi, ali Mesec nema tektoniku ploča. Tako da je ova ideja o nekoj vrsti mehanizma razmene na ranom Mesecu zanimljiva, kaže Dotin.

Druga mogućnost je da je neobični sumpor ostatak formiranja samog Meseca. Glavno objašnjenje za formiranje Meseca je da se neki objekat veličine Marsa, nazvan Teja, sudario sa Zemljom rano u njenoj istoriji. Ostaci tog sudara su se sjedinili i formirali Mesec. Moguće je da je sumporni potpis Teje bio mnogo drugačiji od Zemljinog i da su te razlike zabeležene u lunarnom omotaču.

Nije jasno koje objašnjenje je tačno. Dotin se nada da će dodatno istraživanje sumpornih izotopa sa Marsa i drugih tela jednog dana pomoći naučnicima da dođu do odgovora. Na kraju krajeva, razumevanje distribucije izotopskih potpisa pomoći će naučnicima da bolje razumeju kako se formirao solarni sistem.

(Telegraf Nauka/Brown University)