Artemis II: Misija do Meseca koja će odvesti ljude dalje nego ikad

Prvi put posle više od 50 godina, čovečanstvo se vraća na Mesec – putujući dalje od Zemlje nego ikad ranije. Četiri astronauta će putovati više od 800.000 kilometara oko našeg nebeskog suseda i nazad kući u misiji punoj izuzetnosti, ali i opasnosti.

Nasina misijaArtemis II – čije lansiranje je zakazano već za 1. april – doneće nam zapanjujuće poglede na Mesec i novo razumevanje lunarnog okruženja. Takođe će utrti put za sletanje i, na kraju, bazu na Mesecu – naš prvi korak u učenju kako živeti na drugom svetu, piše BBC.

Preporučujemo

Međutim, ovo putovanje nosi ozbiljne rizike – posada će leteti u svemirskom vozilu koje ljudi ranije nisu koristili. Biće i ličnih izazova: astronauti će provesti 10 dana zbijeni u svemirskoj letelici veličine minibusa.

Poletanje ka Mesecu

Astronauti će započeti svoje putovanje na megaraketi za Mesec, sistemu za lansiranje u svemir (SLS). To je najmoćnija raketa koju je američka svemirska agencija dosad napravila i poleteće iz svemirskog centra Kenedi sa rta Kanaveral na Floridi.

Visok 98 metara, SLS je leteo samo jednom, 2022. godine radi misije Artemis I, bez astronauta. Ima dva ogromna raketna bustera i četiri motora koji obezbeđuju snagu za poletanje. Ogromni rezervoar za gorivo sadrži više od tri miliona litara tečnog vodonika i tečnog kiseonika.

Zadatak SLS-a je da preveze svemirsku letelicu Orion – koja se nalazi na vrhu rakete sa astronautima unutra – u svemir. Ako bi nešto pošlo naopako tokom ranih faza lansiranja, sistem za prekid lansiranja, na samom vrhu rakete, izbacio bi astronaute na sigurno.

Lansiranje je jedan od najopasnijih delova misije – sve mora da prođe savršeno. Astronauti kažu da razgovarali o rizicima sa svojim porodicama. Astronaut će biti sa članovima njihovih porodica kad budu gledali lansiranje, što može biti i neverovatan i strašan trenutak istovremeno.

Astronauti

U svemir lete četiri astronauta – tri Amerikanca i jedan Kanađanin – koji se pripremaju za Artemis II duže od dve godine. Zajedno imaju decenije iskustva, iako jedan od njih nikad ranije nije bio u svemiru.

Foto: NASA

Komandant je 50-godišnji Rid Vajsmen, mornarički veteran. On ima 16 godina iskustva kao astronaut i u svemiru je proveo 6 meseci. Kaže da voli letenje, ali se na zemlji plaši visine.

Viktor Glover (49) je pilot. Ima iskustvo astronauta od 12 godina. U svemiru je proveo 6 meseci. Dok je bio u vojsci, šifra mu je bila IKE (Ajk), kao skraćenica za „Ja znam sve“.

Kristina Kuk (47) je specijalista elektroinženjer sa 12 godina astronautskog iskustva i godinu dana provedenih u svemiru. Ona je učestvovala u prvoj potpuno ženskoj svemirskoj šetnji dok je bila na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Kanađanin Džeremi Hansen (50), specijalista fizičar i pilot lovačkog aviona, ima iskustvo od 16 godina kao astronaut, bez vremena provedenog u svemiru. Poneće javorov sirup i kolačiće na svemirsko putovanje.

Komandant Vajsmen kaže da je kvartet proveo toliko vremena zajedno da su sad potpuno sinhronizovani.

Život u Orionu

Astronauti će provesti 10-dnevnu misiju zbijeni unutar kapsule za posadu koja je otprilike široka 5 metara i visoka 3 metra. Kako bi se navikli na život u tako skučenom prostoru, astronauti su provodili što više vremena zajedno.

Modul za posadu ima sličnosti sa onima koji su korišćeni za misije Apolo pre 50 godina, ali je unutrašnjost vrlo drugačija. U ovom kompaktnom životnom prostoru, njih četvoro će raditi, vežbati, jesti i spavati. Postoje četiri sedišta za lansiranje – pošto se nađu u orbiti posada će ih skloniti kako bi bilo više mesta.

Bestežinsko okruženje znači da su sve površine dostupne, tako da kontrolna tabla može biti na "plafonu". Postoji dispenzer za vodu: za vodu za piće i za rehidraciju hrane. Svaki astronaut je odabrao omiljene obroke.

Stepenik odmah ispod vrata služi i kao sprava za vežbanje. Međutim, možda najvažniji deo opreme sakriven je ispod poda. Reč je o toaletu – što astronauti misije Apolo nisu imali pre 50 godina.

Posebno je dizajniran radi prevazilaženja izazova odlaska u toalet u svemiru, ali nije baš privatan. Na Međunarodnoj svemirskoj stanici je mnogo odvojeniji. Sad će svi čuti svaki jači zvuk.

Putovanje

Misija do Meseca i nazad trajaće desetak dana – u zavisnosti od tačnog vremena lansiranja i relativnih položaja Zemlje i Meseca.

Prvog dana misije astronauti će kružiti oko Zemlje. Biće visoko iznad nje – oko 70.000 km. Poređenja radi, Međunarodna svemirska stanica je oko 400 km iznad naše planete. Moraće da se naviknu na bestežinsko okruženje, naročito novajlija Hansen.

Astronauti će takođe proveravati sisteme za održavanje života – a to uključuje i toalet. Imaće i priliku da obave prvu probnu vožnju Oriona.

Nakon otprilike tri sata leta, gornji nivo rakete – kriogenska propulzija (ICPS) – odvojiće se od svemirske letelice Orion. Zatim sledi manuelno upravljanje letom, prilaženje i odmicanje od ICPS-a, da bi se videlo kako se Orion ponaša. To je prilika za vežbanje pristajanja u budućim misijama.

Dok su astronauti blizu Zemlje, povratak je relativno jednostavan ako postoje problemi koji se ne mogu rešiti. Stoga kontrola misije mora biti apsolutno sigurna pre davanja zelenog svetla za kritičan manevar nazvan translunarna injekcija – to je kad Orion pali svoj glavni motor da bi se oslobodio Zemljine gravitacije i uputio ka Mesecu.

Kad taj put započne, povratak kući neće biti lak ni brz – astronauti su na dugom putovanju oko Meseca i nazad. Posada će nastaviti da evaluira sisteme letelice, ali će i sami astronauti biti evaluirani i nadgledani. To je prilika da se iskoriste kao objekti eksperimenata koji će otkriti kako na njihova tela utiče ovakva udaljenost u svemiru.

Zračenje je ključna briga, jer Sunce može da izbacuje štetne, visokoenergetske čestice. Astronauti će nositi uređaj poznat kao dozimetar da bi videli kolikom zračenju su izloženi. Takođe će vežbati korišćenje skloništa od zračenja, koje se nalazi ispod poda. Posada mora znati kako da brzo uđe u njega ako je detektovana solarna oluja.

Još jedna vežba radi pripreme za neočekivano je ulazak astronauta u jarko narandžasta svemirska odela, takozvani sistem za preživljavanje (OCSS). Ova odela se nose u cilju zaštite posade tokom lansiranja i povratka, a služe i kao zaštita ako dođe do problema sa kapsulom.

Foto: NASA

To odelo je poput malene nosive svemirske letelice, pod pritiskom i sa ugrađenim sistemima za održavanje života. U slučaju krize tokom putovanja, astronauti bi brzo ušli u odela dizajnirana da ih održe u životu do šest dana dok se vraćaju na Zemlju.

Posada će takođe učestvovati u testovima za proučavanje njihove ravnoteže i mišićnih performansi i promena u njihovom mikrobiomu, kao i zdravlja očiju i mozga. Uzorci njihove pljuvačke, na posebnom papiru, biće takođe uzeti pre, tokom i posle misije da bi se analizirali njihovi imunski sistemi, koji mogu oslabiti u svemiru.

Licem u lice sa Mesecom

Sad je trenutak na koji je svet čekao više od pola veka: povratak čoveka na Mesec. Astronauti će leteti oko njegove daleke strane – koju ne možemo videti sa Zemlje – na udaljenosti od 6.500 do 9.500 kilometara od lunarne površine.

Orion će biti usmeren ka Mesecu za najbolje posmatranje. Posada će imati tri puna sata posvećena opservaciji Meseca – da gleda, snima i uči više o njegovoj geologiji, što će pomoći u planiranju i pripremi za buduće sletanje.

„U zavisnosti od vremena lansiranja i od osvetljenja daleke strane Meseca… mogli bismo videti delove Meseca koje ljudske oči nikada ranije nisu videle. I verovali ili ne, ljudske oči su jedan od najboljih naučnih instrumenata koje imamo“.

Sa ove tačke gledišta, moći će da vide Zemlju i Mesec zajedno kroz Orionove prozore, sa Mesecom blizu u prvom planu i Zemljom udaljenom u pozadini.

Svakom astronautu je dozvoljeno da ponese posebne predmete za ovaj specijalni trenutak u njihovoj misiji. Za Glovera su to Biblija i neki porodični predmeti; za Kukovu su to rukom pisane beleške voljenih; a Hansen nosi neke priveske u vidu Meseca koji pripadaju njegovoj ženi i trima ćerkama. Vajsmen je odabrao nešto vrlo jednostavno: prazan list papira i olovku kako bi zapisao neke misli. „Ne znam šta da očekujem i ne želim da idem sa bilo kakvim predrasudama“, rekao je on.

Međitim, dok će astronauti u čudu gledati tokom proletanja pored Meseca, biće to napet period za kontrolu misije i sve koji prate misiju kod kuće. Tokom leta iza Meseca, astronauti će izgubiti komunikaciju sa Zemljom u trajanju od 30 do 50 minuta.

Kad kontrola misije bude mogla da odahne i kad se ponovo uspostavi kontakt, vreme je da astronauti počnu putovanje kući.

Opasan povratak

Za povratak će biti potrebna još četiri dana. Međutim, ovaj poslednji deo misije je jedan od najrizičnijih.

Prilikom ovog finalnog manevra, modul posade će se odvojiti od ostatka letelice, a kapsula će se okrenuti tako da njen toplotni štit podnosi udar vrelih temperatura nastalih pri povratku u atmosferu i da astronauti budu bezbedni unutra.

Letelica će juriti kroz Zemljinu atmosferu brzinom od 40.000 kilometara na sat, trpeći temperature od oko 2.700 stepeni Celzijusovih – što je upola vrelo kao površina Sunca.

Velika pažnja je posvećena toplotnom štitu, koji je bio ozbiljno oštećen tokom prve misije Artemis bez posade. Međutim, inženjeri su sigurni da su rešili problem prilagođavanjem ugla povratka u atmosferu.

Foto: NASA

Kad letelica bezbedno prođe, niz padobrana će se otvoriti da bi usporila. Astronauti će nežno sleteti na Pacifički okean kod obale Kalifornije, gde će čekati tim za izvlačenje.

Kapsula može sleteti uspravno, naopačke ili na bok, a jarko narandžasti vazdušni jastuci će se naduvati kako bi pomogli da se okrene uspravno da bi posada bezbedno izašla.

„Zaista se radujem trenutku kad ću videti ta tri divna padobrana. Znam da će tad moja supruga prvi put istinski odahnuti. Ovo je zaista teško za porodice i znam da će to biti specijalan trenutak za nju, što ga čini specijalnim za mene“, rekao je Glover.

Kada se njihova misija završi, astronauti će biti prebačeni na kopno. Biće to njihova prva prilika da ponovo hodaju po čvrstom tlu i razmisle o svom specijalnom putovanju. Pridružiće se elitnoj grupi – samo 24 astronauta su letela oko Meseca.

Ovo je, međutim, tek početak misija Artemis. Prikupljeni podaci i nauka će se pažljivo ispitivati, jer će sledeći koraci biti još zahtevniji: povratak ljudi na lunarnu površinu, ali ovog puta da bi ostali.

(Telegraf Nauka/BBC)