Naučnici analizirali „vremensku kapsulu“ u koralima Galapagosa: Ono što su otkrili o El Ninju je ZASTRAŠUJUĆE

Dok El Ninjo istorijskih razmera uzima maha u tropskom Pacifiku, studija naučnika Univerziteta u Mičigenu otkrila je da su ovi događaji postali skoro 40% jači u poslednjih 40 godina nego što su bili u predindustrijskoj eri.

Zapravo, studija, koja je ispitivala moderne i drevne korale na ostrvima Galapagos, otkrila je da su El Ninjo događaji u poslednje četiri decenije bili jači od bilo kojih u prethodnih 1.000 godina, pre oko 1850. godine, kada su ljudi počeli da utiču na klimu povećanim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, saopštio je Univerzitet u Mičigenu.

Preporučujemo

- Ne vidimo period u prošlosti u kojem je El Ninjo bio ovoliko jak kao danas, i pokazujemo da se snaga El Ninja menja paralelno sa povećanjem globalne temperature. Naši nalazi nam govore da veliki El Ninjo događaji u poslednjih 40 godina nisu normalna pojava u poređenju sa poslednjih hiljadu godina - izjavila je glavna autorka Džulija Koul, profesorka i šefica Departmana za nauke o Zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu u Mičigenu.

El Ninjo je prirodni fenomen koji svakih nekoliko godina uzrokuje da tropski Pacifik postane topliji nego obično. U normalnim uslovima, pasati duvaju duž ekvatora od istoka ka zapadu. Ovo potiskuje toplu vodu od Južne Amerike prema Australiji. Ali kada pasati oslabe, topla voda se širi ka istoku, nazad prema Južnoj Americi, pokrećući El Ninjo.

Atmosferska cirkulacija reaguje tako što se snažne padavine pomeraju iz Indonezije u centralni Pacifik, ostavljajući da se zapadni Pacifik suoči sa sušom. To dodatno slabi pasate, učvršćujući uslove El Ninja koji mogu trajati jednu do dve godine. Ove fluktuacije temperature i padavina potiču iz tropskog Pacifika, ali utiču na vremenske prilike širom sveta.

Putanje oluja iznad SAD pomeraju se ka jugu, donoseći više kiše pustinjskom jugozapadu, a manje severozapadu. Slična pomeranja širom sveta dovode do suša i poplava koje uzrokuju bolesti, propadanje useva, šumske požare i druge krize koje utiču na zdravlje i blagostanje ljudi.

- Pitanje nije da li će se trenutni El Ninjo dogoditi, već koliko će biti jak i kakve će biti posledice. Ovaj događaj se nadovezuje na globalno zagrevanje i verovatno će dodatno pojačati porast temperature koji bismo inače očekivali usled gasova sa efektom staklene bašte. Postoje prognoze da bismo mogli dostići temperaturu od 1,7 ili 1,8 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, što je znatno više od trenutnog rekorda -rekla je Koulova.

Nalazi su objavljeni u žurnalu Science.

Istorija ispisana u koralima

Da bi ispitali istorijske obrasce El Ninja, Koulova i njeni saradnici uzeli su uzorke iz 13 korala sa ostrva Galapagos, uključujući žive kolonije i gromade drevnih korala. Korali rastu jedan do dva centimetra godišnje lučenjem slojeva kalcijum-karbonata. Hemijski sastav ovih slojeva pruža zapis o temperaturi morske vode u kojoj su korali rasli, što znači da predstavljaju svojevrsnu vremensku kapsulu.

Ekstremi El Ninja javljaju se svakih nekoliko godina, pa su se istraživači fokusirali na uzorke koji obuhvataju period od najmanje 20 godina. Uzimajući uzorke milimetar po milimetar, tim je merio dva aspekta hemije skeleta korala. Analizirali su odnos elemenata stroncijuma i kalcijuma, koji zavisi od temperature na kojoj je koral rastao, i dopunili te rezultate analizom odnosa izotopa kiseonika, što je takođe mera temperature na toj lokaciji.

Dobijena je istorija varijacija temperature na Galapagosu – lokaciji na kojoj, prema rečima Koul, El Ninjo ima najveći uticaj. Primetili su da su se snažni El Ninjo događaji dešavali u poslednjih 40 do 50 godina, dok su oni pre tog perioda pokazivali „prilično dosledan obrazac nižeg intenziteta“.

Potvrđivanje veze

Istraživači su zatim ispitali da li su prirodni procesi mogli izazvati slična intenziviranja El Ninja tokom poslednjih hiljadu godina. Da bi to postigli, koristili su klimatske modele koji simuliraju poslednji milenijum koristeći istoriju vulkanskih erupcija i solarnu varijabilnost. Modeli nisu pronašli velike pomake koji bi sugerisali da prirodni procesi mogu stvoriti tako velike promene.

Koulova ističe da njihovi nalazi naglašavaju hitnu potrebu za ublažavanjem daljeg globalnog zagrevanja.

- El Ninjo je ogroman izvor klimatskih ekstrema, pa ako on postaje jači, i posledice postaju teže – poput suša, poplava, šumskih požara i nesigurnosti u snabdevanju hranom. Promene u hidrološkom ciklusu takođe vode do problema kao što su oštećenja infrastrukture: poplave koje uništavaju domove, autoputeve ili pruge, kao i do zdravstvenih posledica, poput bolesti kao što je kolera - rekla je ona i dodala:

- Verujemo da globalno zagrevanje dodatno pojačava El Ninjo, a ako je to tačno, onda očekujemo jače klimatske ekstreme koji će uvećati ekološke, infrastrukturne i ljudske gubitke. Nijedna zemlja nema resurse da bude potpuno zaštićena od ovih uticaja. To je još jedan razlog zašto moramo da se udaljimo od fosilnih goriva, koja su koren ovog problema.

(Telegraf Nauka/Michigan News University of Michigan)