Na Antarktiku izmereno minus 119 stepeni Farenhajta, najniža temperatura na Zemlji od 2012. godine

Previše vam je toplo? Idite do istraživačke stanice Konkordija na Antarktiku, gde su „ ledeni astronauti” upravo doživeli skoro rekordnu hladnoću.

Dok su se milioni ljudi širom sveta ovog meseca borili sa ekstremnim vrućinama, istraživačka stanica na Antarktiku je zabeležila najnižu temperaturu na Zemlji od 2012. godine.

Preporučujemo

Istraživačka stanica Konkordija zabeležila je 18. jula temperaturu od minus 119,4 stepena Farenhajta (minus 84,1 stepen Celzijusa).

Konkordija se nalazi u unutrašnjosti antarktičkog kontinenta, gde trenutno vlada duboka zima bez Sunčeve svetlosti. Temperature u ovo doba godine redovno padaju ispod minus 112 stepeni Farenhajta (minus 80 stepeni Celzijusa) — tako da ovo novo merenje nije bez presedana, ali je i dalje značajno.

„Čak i ovde, gde se očekuje ekstremna hladnoća, temperature ispod minus 84 stepena Celzijusa su izuzetne i ističu koliko vremske prilike na Antarktiku i dalje mogu biti varijabilne”, kažu istraživači. Neobrađeni podaci od 18. jula pokazuju da se temperatura dvaput spustila na minus 84,1 stepeni Celzijusa.

Ta ekstremna hladnoća je u oštroj suprotnosti sa velikim vrućinama koje mnoge zemlje trenutno doživljavaju. Severna Amerika i Evropa se bore sa toplotnim talasima ovog leta, a Zapadna Evropa je zabeležila najtopliji jun otkad se vodi evidencija. Istovremeno, šumski požari besne u Kanadi, SAD, Francuskoj, Španiji i drugim zemljama.

Globalno, prosečne temperature rastu pošto ljudi ispuštaju više gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, zadržavajući toplotu. Međutim, klimatski sistemi Zemlje su složeni i klimatske promene ne znače da svugde postaje toplije sve vreme.

„Klimatske promene opisuju dugoročne globalne tendencije, dok pojedinačni klimatski događaji još mogu doneti izuzetnu hladnoću. Antarktik je pod uticajem složenih atmosferskih procesa, tako da ekstremno niska temperatura na jednoj lokaciji nije u suprotnosti sa širom slikom globalnog zagrevanja“, kažu istraživači.

„Ledeni astronauti”

Konkordija se smatra najudaljenijom i najekstremnijom istraživačkom stanicom na svetu. Izgrađena na ledenoj kapi debeloj 3.300 metara, stanica se koristi u različite svrhe, uključujući seizmička posmatranja, astronomiju i modeliranje Zemljinih prošlih klima.

„Konkordija je specijalno mesto jer se nalazi na preko 3.200 metara iznad nivoa mora na Antarktičkoj visoravni, i više od 1.000 kilometara od obale. Tokom zime nema Sunčeve svetlosti mesecima, atmosfera je ekstremno suva i stabilna, a pod vedrim nebom toplota neprekidno odlazi u svemir pošto nema oblaka, što omogućava temperaturama da padnu na izuzetne nivoe”, kažu istraživači.

Okruženje je toliko surovo i izolovano da se stanica takođe koristi za bolje razumevanje fizičkih, mentalnih i društvenih izazova koje astronauti doživljavaju u svemiru. Jedina osoba koja ne istražuje okruženje je doktor biomedicine iz Evropske svemirske agencije, koji proučava istraživače koji tamo rade, nazvane „ledene astronaute”.

Avioni ne mogu leteti do Konkordije kad nastupi zima, a udaljena je oko 600 kilometara od najbliže istraživačke stanice. Tehnički gledano, to ljude tamo čini izolovanijim od astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici, koja kruži na oko 400 kilometara iznad Zemlje.

Koja je najniža zabeležena temperatura?

Najniža temperatura ikad zabeležena u Konkordija bila je minus 120,5 stepeni Farenhajta (minus 84,7 stepeni Celzijusa), registrovana u zimu 2010. godine, prema podacima italijanske Antarktičke meteo-klimatološke opservatorije.

Međutim, druga istraživačka stanica na Istočnom Antarktiku zabeležila je najnižu temperaturu na Zemlji. Ruska stanica Vostok, stanica najbliža Konkordiji, zabeležila je temperaturu od minus 128,6 stepeni Farenhajta (minus 89,2 stepeni Celzijusa) u julu 1983. godine, prema podacima Svetske meteorološke organizacije.

Satelitski podaci sugerišu da temperature na Istočnom Antarktiku mogu pasti čak do minus 144 stepena Farenhajta, kaže studija iz 2018. Međutim, iako je Antarktik najhladniji i najsuvlji kontinent, nije imun na globalno zagrevanje.

Veliki glečeri i ledena ploča koju podržavaju ugroženi su na Zapadnom Antarktiku, dok Antarktičko poluostrvo — koje se pruža od zapadne strane kontinenta — doživljava najbrže zagrevanje. Studija objavljena u februaru pokazuje da će odluke o emisijama gasova sa efektom staklene bašte koje se donesu danas odrediti koliko će se poluostrvo promeniti u narednim vekovima, pri čemu su morski led, ledene police i glečeri, zajedno sa pingvinima koji na njima žive, u opasnosti od nestanka.

Konkordija se nalazi na najvećoj ledenoj ploči na Zemlji. Ovaj ploča na Istočnom Antarktiku je stabilnija od manje ploče na Zapadnom Antarktiku, ali je ipak osetljiva na rastuće temperature. Izuzetan zimski toplotni talas na Antarktiku u martu 2024. doveo je do porasta temperatura u blizini Konkordije na rekordno visokih 15,1 stepeni Farenhajta (minus 9,4 stepeni Celzijusa) — oko 32 stepena Faranhajta (18 stepeni Celzijusa) toplije od prethodnog maksimuma za mart. Ovaj istočnoantarktički toplotni talas je bio pojačan globalnim zagrevanjem, kaže studija objavljena u aprilu.

Zemlja je nedavno ušla u fazu El Ninja, toplu fazu višegodišnjeg prirodnog klimatskog obrasca, koja bi mogla doneti izuzetne temperaturne ekstreme u svetu koji se već zagreva. Carbon Brief, medij sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji piše o klimi, predviđa da će 2026. verovatno biti druga najtoplija godina u istoriji merenja, iza 2024, dok intenziviranje El Ninja povećava verovatnoću da će 2027. biti najtoplija godina ikad zabeležena.

Istraživač u stanici Konkordija zasad nastavljaju rad na surovoj hladnoći antarktičke zime. Najnoviji podaci o ekstremnim temperaturama pomoći će u prognoziranju i dugoročnom praćenju klime. Opservacije poput ove pomažu naučnicima da bolje razumeju atmosferske procese i poboljšaju klimatske modele.

(Telegraf Nauka/Live Science)