„Dim ne nosi pasoš, ali...“ Naučnici utvrdili krivca za sve češće šumske požare u Kanadi

Klimatske promene za koje je kriv čovek udvostručile su verovatnoću vremenskih uslova koji su doveli do velikih šumskih požara u Kanadi. To je pokazala studija međunarodne grupe naučnika organizacije World Weather Attribution.

Istraživači su naveli da su toplota, nedostatak padavina, niska vlažnost vazduha i vetar ključni faktori koji utiču na širenje požara - sada dvostruko verovatniji zbog globalnog zagrevanja, preneo je AP.

Preporučujemo

Studija još nije prošla stručnu recenziju, ali se zasniva na metodama koje se koriste za utvrđivanje uticaja klimatskih promena na ekstremne vremenske pojave. Analiza je obuhvatila uslove koji su prethodili velikim požarima na Severozapadnim teritorijama i u severozapadnom Ontariju.

Naučnici su uporedili današnju klimu sa hipotetičkim svetom bez zagrevanja izazvanog industrijskim emisijama, utvrdivši da su takvi ekstremni uslovi sada znatno češći.

- U predindustrijskoj klimi ovo bi bilo mnogo manje verovatno, možda jednom u životu. Klimatske promene su učinile te događaje verovatnijim - rekao je koautor studije Džonatan Buše iz Kanadske šumarske službe.

Prema studiji, vremenski uslovi koji su doprineli požarima u Ontariju sada mogu da se očekuju otprilike jednom u šest godina, dok bi u prošlosti bili mnogo ređi. Naučnici za klimu i požare ocenili su da su topliji i suvlji uslovi posledica globalnog zagrevanja i da oni omogućavaju požarima da se šire brže i intenzivnije. U požarima na Severozapadnim Teritorijama, gde je izgorelo više od 12.950 kvadratnih kilometara, uzrok prvobitnog paljenja bio je udar groma, ali su ekstremni vremenski uslovi omogućili nekontrolisano širenje vatre.

Foto: Darryl Dyck/The Canadian Press via AP/Tanjug

Iako ljudi izazivaju oko polovine šumskih požara u Kanadi, požari izazvani munjama odgovorni su za više od 90 odsto izgorele površine, rekao je stručnjak za požare Majk Flanigan.

Američki predsednik Donald Tramp, međutim, za požare je okrivio loše upravljanje kanadskim šumama. On je ranije rekao da Kanada "ne upravlja svojim šumama kako treba" i da bi, uz bolje upravljanje, požari bili manje razorni. Naučnici su odbacili takvo objašnjenje, navodeći da su klimatske promene i istorijske emisije gasova sa efektom staklene bašte, uključujući one iz Sjedinjenih Američkih Država, ključni faktor.

- Dim ne nosi pasoš, ali zagađenje ugljenikom ima istoriju. Ta istorija pokazuje da su Sjedinjene Američke Države doprinele više nego bilo koja druga zemlja - rekao je klimatolog Endru Viver sa Univerziteta Viktorija.

Dim iz kanadskih požara prethodno se proširio i na delove SAD, uključujući velike gradove poput Njujorka, uzrokujući pogoršanje kvaliteta vazduha. Kanada se poslednjih decenija zagrejala znatno brže od globalnog proseka, a količina zemljišta pogođenog šumskim požarima u toj zemlji porasla je za oko 50 odsto tokom poslednjih 30 godina. Naučnici ističu da dodatni problem predstavljaju ogromna udaljena područja kanadskih šuma, naročito ona sa četinarima koji lako gore i teško se gase.

- U Kanadi, kada su uslovi ekstremni, imate oko 30 minuta da ugasite taj požar. Ako ne stignete tada, veoma ga je teško kontrolisati - rekao je Flanigan.

(Telegraf Nauka/Tanjug)