Otkrivene gljive koje nagrizaju plastiku: Da li je ovo rešenje problema miliona tona plastičnog otpada
Najviše iznenađujuće otkriće da naše gljive mogu da rastu isključivo na nekim od sintetičkih polimera, pa čak i da formiraju biomasu
Naučnici u Nemačkoj su identifikovali gljive koje nagrizaju plastiku i koje bi, kako se veruje, mogle da pomognu u rešavanju problema miliona tona otpada koji svake godine zagađuje svetske okeane.
Analiza na jezeru Štehlin u severoistočnoj Nemačkoj o tome kako mikrogljive uspevaju na nekoj plastici bez drugog izvora ugljenika je pokazala da su neke od njih sposobne da razgrađuju sintetičke polimere, rekao je vođa naučnog tima na Institutu Libnic Hans Peter Grosart.
Preporučujemo
Završen crni niz, ali za dlaku: Jul 2024. drugi najtopliji mesec u istoriji, zabeležena i dva najtoplija dana
Fosilno grenlandsko otkriće ukazuje na povećan rizik od katastrofe zbog nivoa mora
''Najviše iznenađujuće otkriće da naše gljive mogu da rastu isključivo na nekim od sintetičkih polimera, pa čak i da formiraju biomasu“, rekao je Grosart za Rojters TV.
On smatra da bi mikrobi koji uništavaju plastiku mogli da se koriste u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda ili drugim objektima sa kontrolisanim uslovima.
Međutim, upozorio je da je malo verovatno da će gljive biti rešenje za zaustavljanje globalne poplave otpada.
''Definitivno treba da pokušamo da ispustimo što je moguće manje plastike u životnu sredinu. Plastika je napravljena od fosilnog ugljenika i ako je pečurke razgrađuju, nije drugačije od nas da sagorevamo naftu ili gas i ispuštamo CO2 u atmosferu“, rekao je naučnik.
Od 18 odabranih sojeva gljivica, četiri su se pokazala posebno "gladnim", što znači da mogu efikasno da iskoriste plastiku, posebno poliuretan koji se koristi za pravljenje građevinske pene.
Polietilen, koji koristi u plastičnim kesama i ambalažama, sporije se razgradio u toku analize, a mikroplastika od habanja guma bila je najteža, uglavnom zbog aditiva poput teških metala.
Grosart je rekao da veruje da je sposobnost gljivica da iskoriste plastiku adaptacija na ogromne količine plastičnog ugljenika u životnoj sredini, ali aktivnost enzima u velikoj meri zavisi od spoljašnjih uslova, kao što su temperatura ili mikronutrijenti.
Oko 390 miliona tona plastike proizvedeno je širom sveta u 2021. godinie, u odnosu na 1,7 miliona tona iz 1950, pokazuju podaci udruženja proizvođača plastike Plastics Europe.
Iako je stopa reciklaže porasla u poslednjih nekoliko godina, manje od 10 odsto plastičnog otpada se recikliraju širom sveta, piše britanska agencija.
(Telegraf.rs/Tanjug)