Plastični fragmenti iz celog sveta brzo se gomilaju na severnopacifičkom ostrvu smeća
Istraživanje zasnovano na sistematičnim ispitivanjima NPGP koja je između 2015. i 2022. izvela međunarodna organizacija Ocean Cleanup (Čišćenje okeana) otkrilo je neočekivani porast količine plastičnih fragmenata koji su verovatno novi u tom regionu, a ne rezultat raspada već prisutnih objekata.
Istraživači pretpostavljaju da se ovi fragmenti nastali raspadom više decenija stare plastike bačene na globalnom nivou sad akumuliraju i brzo rastu u ovom dalekom regionu Pacifičkog okeana.
Među glavnim nalazima su sledeći:
– količina plastičnih fragmenata je za sedam godina porasla sa 2,9kg do 14,2kg po kvadratnom kilometru
– moguće je da 74%-96% ovog porasta potiče iz stranih izvora
– centri malih otpadaka povećali su se u pogledu koncentracije sa milion u 2015. na više od 10 miliona po kvadratnom kilometru u 2022.
– po kvadratnom kilometru, prosečan broj svake veličinske klase plutajuće plastike značajno se povećao:
1) mikroplastika (0.5mm-5mm) se povećala sa 960.000 na 1.500.000 komada
2) mezoplastika (5mm-50mm) se povećala sa 34.000 na 235.000 komada
3) makroplastika (50mm-500mm) se povećala sa 800 na 1.800 komada
Količina plastičnog otpada u regionu prevazilazi količinu živih organizama, ugrožavajući ekosistem ne samo tako što će morski organizmi progutati ili se zapetljati u plastiku, već i mogućim uticajem na globalni ugljenični ciklus pošto prisustvo plutajuće mikroplastike utiče na zooplanktonsku ishranu.
Zbog povećanja količine plutajuće plastike, endemične morske životinje su sad u direktnoj konkurenciji sa novim vrstama koje su kolonizovale plastični otpad i stigle u ovaj udaljeni deo okeana.
„Eksponencijalni rast količine plastičnih fragmenata je direktna posledica višedecenijskog neadekvatnog upravljanja plastičnim otpadom, što dovodi do postojane akumulacije plastike u morskoj životnoj sredini“, kažu istraživači.
„Ovo zagađenje nanosi štetu morskom životu, sa posledicama koje tek počinjemo da sagledavamo u potpunosti. Naši nalazi treba da posluže kao poziv na urgentnu akciju onih koji učestvuju u pregovorima o globalnom sporazumu o zaustavljanju zagađenja plastikom. Sad je, više nego ikad, bitna odlučna i jedinstvena globalna intervencija“.
Istraživači ističu da, dok zemlje daju prioritet sprečavanju zagađenja plastikom u gornjem toku, presretanje i uklanjanje već prisutne plastike iz globalne morske sredine je bitno da bi se bez odlaganja smanjilo generisanje sve manjih plastičnih fragmenata u okeanu tokom narednih decenija.
Međunarodna neprofitna organizacija Ocean Cleanup razvija tehnologije za uklanjanje plastike iz okeana. Strategija je dvostruka: presretanje u rekama i uklanjanje onoga što je već u okeanima.
Ocean Cleanup razvija sisteme za efikasno okupljanje plastike u cilju periodičnog uklanjanja. Takođe se prati poreklo te plastike zbog recikliranja u nove proizvode. Radi sprečavanja priliva, razvijena je tehnika presretanja koja zaustavlja i vadi plastiku iz reka pre nego što stigne u okean.
Do avgusta 2024, organizacija je sakupila više od 16 miliona kilograma smeća iz akvatičnih ekosistema širom sveta. Osnovao ju je Bojan Slat 2013, i sad ima multidisciplinarni tim od oko 140 zaposlenih. Sedište joj je u Roterdamu, a prvu regionalnu kancelariju je otvorila u Kuala Lumpuru prošle godine.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Video: Svečana dodela priznanja projektima građanskih naučnih istraživanja
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.