Lažni linčži raskrinkan: Naučnici rešavaju dugotrajnu zbrku sa medicinskim pečurkama

Naučnici iz Kraljevske botaničke bašte Kju u Engleskoj i međunarodni tim saradnika u novoj studiji objašnjavaju razliku između evropske gljive Ganoderma lucidum, opisane 1781. godine, i istočnoazijske vrste Ganoderma lingzhi, naširoko povezane sa medicinskim linčžijem ili reišijem.

Više od 240 godina ove dve vrste se često brkaju zbog veoma sličnog izgleda i običaja da se sve ove gljive sličnog oblika nazivaju G. lucidum, što je potencijalno uzrokovalo probleme potrošačima i industriji tradicionalne kineske medicine čija se vrednost procenjuje na oko 270 milijardi evra.

Preporučujemo

U tradicionalnoj medicini, G. lingzhi se ceni zbog svojih antiinflamatornih i antikancerogenih svojstava, a nedavno je stekla popularnost na severnoameričkom i evropskom tržištu kao suplement. Međutim, farmaceutska istraživanja ove gljive su otežana čestom zbrkom oko njenog identiteta i nejasno je da li G. lucidum poseduje bilo koju od ovih medicinskih koristi, što predstavlja rizik za bezbednost i zadovoljstvo potrošača.

Vrste Ganoderma su od velikog interesa za naučnike zbog jedinjenja koja proizvode, uključujući beta-glukane i triterpenoide. Ovi drugi su pokazali obećavajuće rezultate u tretmanu moždanih tumorskih ćelija kod miševa.

Analiza uzoraka gljiva je sad uverila istraživače da su se ove dve vrste razdvojile pre najmanje 16 miliona godina i da mogu napraviti jasnu razliku između njih. Predlažu novi naziv „lažni linčži“ za G. lucidum kako bi se otklonila zbrka oko identiteta.

„Tretiranje ove dve gljive kao da su ista vrsta može se uporediti sa tretiranjem ljudi i orangutana kao jedne vrste“, kažu autori. „Milioni godina evolucije mogu dovesti do fundamentalno različitih organizama, uključujući razlike u njihovim hemijskim svojstvima, a to je naročito važno za grupu gljiva sa dugom istorijom upotrebe u tradicionalnoj medicini“.

Tačna identifikacija je bitna za utvrđivanje autentičnosti, obezbeđivanje kontrole kvaliteta i okvira za procenu bezbednosti i medicinskog potencijala gljiva na bazi dokaza.

Poreklo zbrke može se pratiti u prošlost do 1781. godine, kad je botaničar i entomolog Vilijam Kertis prvi opisao G. lucidum kao vrstu. Nažalost, sačuvana je samo ilustracija tipskog uzorka (originalnog materijala na kom je zasnovan zvanični naučni opis), ali ne biološki uzorak. To je ostavilo istraživače bez materijala za proučavanje tokom vekova.

Dalja konfuzija potiče od uobičajenih i latinskih naziva različitih medicinskih vrsta Ganoderma, pri čemu je naziv G. lucidum tradicionalno davan mnogima od njih. Takođe je često primenjivan na gljive Ganoderma koje fizički liče jedna na drugu, ali se pokazalo da su posebne vrste.

Svi ovi faktori su doprineli znatnoj konfuziji i nedoslednoj identifikaciji tokom godina, a farmakološki podaci su često pogrešno pripisivani vrsti G. lucidum.

Rešavanje misterije

Do napretka je došlo u aprilu 2025. godine kad je stručnjak za rod Ganoderma, dr Viktor Pap sa Mađarskog univerziteta poljoprivrede i nauka o životu (MATE), posetio Kju da bi proučavao kolekcije gljiva, blisko sarađujući sa kolegama na rešavanju dugotrajne zabune oko G. lucidum. Identifikovao je pogrešno označenu gljivu sakupljenu sa drveta leske (Corylus avellana) u blizini Londona, koja se blisko podudarala sa Kertisovim opisom iz 1781.

Ovo otkriće je obezbedilo dragocen genetski materijal za sekvenciranje. Istraživači su dobijene podatke koristili kao referentnu tačku za poređenje sa drugim javno dostupnim DNK podacima o G. lucidum.

Istraživači tradicionalno koriste takozvano DNK barkodiranje, koje se oslanja na kratak genomski fragment koji može biti karakterističan za vrste. Međutim, analiza DNK roda Ganoderma pokazala je da konvencionalno barkodiranje loše funkcioniše u ovoj grupi; moglo se tačno identifikovati samo 149 fragmenata DNK barkodiranja kao G. lucidum, od 1.130 javno dostupnih sekvenci potencijalno pripisanih ovoj vrsti.

Ovaj nalaz ističe još jedan izvor zabune u pogledu identiteta vrsta iz ove grupe. Autori su stoga sugerisali da bi pouzdana identifikacija vrsta trebalo da se zasniva na multiplim genomskim fragmentima u kombinaciji sa evolucionim modeliranjem.

Istraživači takođe mogu proučavati ceo genom, što ne samo da podržava pouzdanu identifikaciju, već bi moglo otkriti i nova potencijalna medicinska jedinjenja. Međutim, kada su postavili novi referentni genetski materijal u kontekst svih dostupnih genoma „G. lucidum“, otkrili su da ti genomi pripadaju drugim vrstama. Drugačije rečeno, novi materijal je pokazao da nijedan genom G. lucidum nije dostupan za proučavanje biologije i medicinskih svojstava ove zagonetne gljive.

Postoje neki pokazatelji da bi G. lucidum mogla imati bioaktivna svojstva, ali autori studije smatraju da je potrebno još istraživanja da bi se unapredilo razumevanje njene biologije i medicinskih svojstava, kao i da bi se pomoglo kreatorima politike i industriji da osiguraju tačnost i izbegnu zabunu.

U međuvremenu, istraživanje roda Ganoderma nastavljaju da daje zanimljive rezultate. Dok je tim pod vođstvom Botaničke bašte Kju identifikovao jasne evropske-zapadne/južnoazijske i istočnoazijske grane G. lucidum, pri čemu ova poslednja verovatno predstavlja novu vrstu, kineska istraživačka grupa je zvanično opisala istočnoazijsku lozu kao G. sinolucidum u septembru 2026. godine.

(Telegraf Nauka/Phys.org)