Da li i pauci sanjaju? Naučnici upravo otkrili neverovatne tragove

Ljudi i drugi kičmenjaci imaju različite faze sna, uključujući REM fazu, koju karakterišu brzi pokreti očiju i trzanje mišića. Da li se slično stanje sna može otkriti i kod pauka?

Istraživači sa Instituta za organizmičku biologiju Univerziteta u Bonu ispitali su ovo na primeru australijskog pauka skakača Portia fimbriata, saopštio je Univerzitet u Bonu.

Preporučujemo

„Istraživali smo da li pauci zaista spavaju – i da li, poput ljudi i drugih životinja, prolaze kroz različite faze sna. Da bismo to uradili, beležili smo ponašanje australijskog pauka skakača Portia fimbriata u visokoj rezoluciji tokom nekoliko dana i noći i sprovodili eksperimentalna testiranja. Ono što znamo o snu potiče gotovo isključivo od kičmenjaka. Do sada su nedostajali eksperimentalni dokazi o pravom obrascu spavanja kod paukova“, navodi se u saopštenju i dodaje:

„Vrste iz roda Portia hrane se drugim paucima. Njihove raznovrsne strategije lova često se tumače kao znak inteligencije: primera radi, oni oponašaju vibracije insekata koji se koprcaju uhvaćeni u mrežu kako bi privukli pauke koji pletu mreže. Njihovo sofisticirano lovačko ponašanje ukazuje na posebne sposobnosti učenja. Upravo to čini ovog pauka tako zanimljivim. I to sa skromnim dimenzijama: australijski pauk skakač Portia fimbriata, kog smo proučavali, kada potpuno odraste, otprilike je veličine kovanice od jednog evra.“

Šta je najvažnije otkriće do kojeg su istraživači sa Univerziteta u Bonu došli?

„Pauk pokazuje pravo, regulisano spavanje sa dve jasno uočljive faze sna, uključujući stanje nalik REM fazi, koje karakterišu pokreti očiju i trzaji mišića. Ovo pruža prvu sveobuhvatnu potvrdu ponašanja spavanja kod jednog pauka.“

Oni navode da su posmatrali jedinke vrste Portia fimbriata u malim plastičnim posudama prečnika 12 centimetara, pod promenljivim svetlosnim uslovima tokom nekoliko dana, kako bi zabeležili dnevno-noćne ritmove. Za noćna snimanja koristili su infracrvene kamere kako bi detaljno dokumentovali položaje spavanja, faze mirovanja i faze nalik REM-u. Proverili su da li su životinje zaista bile u stanju sna pomoću akustičkog stimulusa i merenjem njihovog vremena reakcije. Pored toga, testirali su da li pauci nadoknađuju san nakon prekida spavanja.

Foto: Shutterstock/Apurv Jadhav

„Najveći izazov bio je pronaći stimulus za eksperimente buđenja na koji bi životinje pouzdano reagovale. Na kraju krajeva, pauci doživljavaju svet veoma drugačije od nas. Istovremeno, morali smo da ostanemo oprezni kako ne bismo preuranjeno ili preterano tumačili pokrete nalik REM-u, već da korak po korak proveravamo da li oni zaista znače ono što smo pretpostavljali. I sve to smo morali da uradimo bez mogućnosti merenja moždane aktivnosti, oslanjajući se isključivo na ponašanje životinja. To je zahtevalo veoma detaljnu i, pre svega, dugotrajnu video-dokumentaciju, što je sa sobom donelo ogromne količine podataka – još jedan u nizu izazova“, naveli su naučnici.

Njihovo istraživanje objavljeno je u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS).

Istraživači objašnjavaju da ovo pomaže da se shvati kako je san evoluirao i koliko su stanja nalik REM-u rasprostranjena u životinjskom carstvu. To otvara nove perspektive za komparativnu biologiju ponašanja, neurobiologiju i hronobiologiju, kao i za istraživanje jednostavnijih nervnih sistema.

„Preporučujemo proučavanje sna ne samo kod klasičnih model-organizama ili kičmenjaka već i taksonomsko širenje ovog polja – posebno proučavanje sna kod životinja sa znatno drugačijim nervnim sistemima ili onih koje pokazuju ekstremne adaptacije. To može pomoći u identifikovanju univerzalnih principa i potencijalno iskonske funkcije sna. Na kraju krajeva, uprkos intenzivnim istraživanjima ove teme, i dalje postoji iznenađujuće mnogo praznina u našem razumevanju sna – čak i kod ljudi“, naveli su naučnici.

(Telegraf Nauka/Uni Bonn)